Zamislite da u tom položaju niskog starta – ruke i jedno koleno na tlu, druga noga poput opruge čeka da prebaci težinu na savijenu nogu i da se “otkočimo” i pojurimo, glava podignuta, sva čula aktivirana – provodite ceo dan i ispunjavate sve dnevne obaveze. U niskom startu hodate gradom, radite za računarom, vozite auto, kupujete namirnice, sređujete kuću, komunicirate sa kolegama, članovima porodice, prijateljima…
Spolja sve deluje uobičajeno, rutinirano, a iznutra ste zgrčeni i to traje i traje i traje. Stres nas jede iznutra, zato ga nazivaju tihim ubicom. Mi naviknemo da funkcionišemo uprkos stresu (naučimo da sve obavljamo iz položaja niskog starta) adaptiramo se na ono što nam je nametnuto, ne menjajući svoj doživljaj i ne prihvatajući istinski situacije u kojima se svakodnevno nalazimo. Stvara se unutrašnji sukob i stres podriva i nagriza naše ukupno biće – ne vladamo sobom, ne razmišljamo jasno, gubimo životnu radost, osećanje postignuća nas ne relaksira i ne ispunjava, gubimo smisao života i usput, gubimo zdravlje.
Konstantna izloženost organizma hemiji stresa, dovodi do trošenja – stradaju pre svega krvni sudovi i srce, a strada i imunitet, naša prva linija odbrane protiv infekcija i bolesti.
Drugim rečima, živeći u neprekidnom odbrambenom stavu, gubimo sposobnost da se efikasno odbranimo kad je to zaista potrebno, taložeći napetost, bez osvešćivanja svog stanja i svojih osećanja, razvijamo neurozu i druge psihološke probleme. Sposobnost da se efikasno nosimo sa životnim izazovima opada, perspektiva nam se sužava, prag tolerancije snižava – postajemo nerealni, sve shvatamo previše dramatično i burno reagujemo na sitnice. Sve što nas imalo remeti, postaje okidač za izlivanje napetosti, čijeg nivoa nismo svesni, jer smo navikli da stalno budemo pod pritiskom, postajemo netolerantni i preosetljivi, osećamo se sve više bespomoćno, ogorčeno i nezadovoljno.
Zato je važno da znamo šta nam se dešava, kao i da realno sagledavamo situacije, da naučimo da se distanciramo i da se ne osećamo ugroženo kada to objektivno nismo, odnosno, da menjamo svoj doživljaj situacija sa kojima se stalno srećemo, kao i da pronađemo vremena za opuštajuće aktivnosti, za sadržaje koji nas ispunjavaju radošću, da pronađemo u sebi centar ravnoteže i izvor unutrašnje smirenosti. Na taj način čuvamo zdrav razum i sposobnost delovanja u neprijatnim i teškim situacijama sa kojima moramo da se suočimo i koje ne možemo da izbegnemo.
Izvor fotografija: instagram.com/mikutas
Brankica Milošević
