U svakom pokušaju da izađe iz ćoška zajedničke realnosti sadašnjeg trenutka intime i povezanosti, odnos postaje bolan. Suočavaš se sa nemogućnostima, nefunkcionalnošću, pa čak i sa stidom i poniženjem. Pred licem konvencionalnosti, vi ste i dalje goli, neprilični, necivilizovani, povezani samo u onome što nikome nije jasno i vidljivo i što ne podleže definicijama i modelima veze.
Pojavi se ljubomora i posesivnost i ne znaš šta ćeš sa njom. Kakva su to osećanja i stanja? Valjda su ona rezervisana za normalne veze. Za partnerske odnose u kojima partneri polažu pravo jedno na drugo, jer su se povezali i kroz svakodnevni život, a ne samo kroz osećanja, maštu, intuiciju, energiju, kroz sve te imaginarne, iracionalne, bezoblične emanacije duše. U parovanju, praktična pitanja svakog od partnera postaju zajednička pitanja. Partneri jedno drugom nastoje da olakšaju život, da podele teret, da pruže pomoć i podršku u svim oblastima života. Praktična pitanja kao što su zajedničko spavanje, kupovanje namirnica i pripremanje hrane, dočekivanje i ispraćanje, nošenje kofera i bacanje đubra – predstavljaju lepak realnosti, koji čvrsto drži njene (inače labave) delove i dozvoljava paru da pravi planove. O zajedničkom vikendu. Organizovanju žurke. Provođenju praznika. Letovanju. Zajedničkom životu. O svemu onome što predstavlja prelazak na sledeći nivo. Stvaran život. Budućnost, posao, porodica.
