Ah taj Instagram, dok se nije pojavio svi smo imali profilne slike na kojima se pokrivljeni smejemo u nekom klubu, eventualno neku sa plaže ili svadbe, a manekenke su imale one retuširane fotke sa nekog snimanja, odnosno najčešće test fotke sa kastinga za neku reklamu ili slično. To su bila srećna vremena…
Čak smo u jednom momentu svi imali i naše omiljene junake iz crtaća na profilkama. Sećate se? Aj sad naterajte sve te klinke da poskidaju mukom napravljene selfije i stave Toma ili Džerija.
Nedavno sam videla post neke blogerke o tome kako napraviti savršen selfi. Od 567 proizvoda za šminkanje, sve do boja koje najbolje ističu vaš preplanuli ten, pa toga da li je bolje da kupite okruglo svetlo ili hladnu kockastu rasvetu?! Znate onu rasvetu koja postoji u tv ili foto studijima? E pa ona preporučuje da to nabavite i stavite ispred face kad fotkate selfi – tako ćete ispasti top!
Što bi stihovi jedne eminentne kompozicije rekli – Da li da se umijem, ili da se ubijem…
Ipak, hvatam i sebe kako pravim čudne face već 50 put i škljocam, a znam da ću i posle 6 filtera i toj fotki naći manu. Kad sam pobogu toliko postala opsednuta sobom?!
Pa zar će mi broj lajkova nekih Turaka, Arapa, komšije iz kraja, riba koje i ne poznajem i drugarica iz osnovne reći da sam lepa?
Biće da je ovo postalo kao ona čuvena – Ako drvo padne u šumi a to niko ne čuje, da li se to stvarno desilo. E tako valjda i mi, ako nam 150 lajkova ne kaže da smo dobre ribe, onda možda i nismo, ko će ga znati.
