Otprilike prva ljubavna lekcija bila je da su u vezi važni iskrenost i poverenje. Jeste, saglasna sam, ali neka to važi za sadašnjost, tj. za period koji provodimo sa tim-i-tim dečkom, u određenom trenutku na određenom mestu. To šta smo mi radile pre i da li smo nešto radile neka ostane samo naše. Ako nije relavantno za naš sadašnji život, neka bude negde, tamo, u nekom ćošku. I svakodnevne sitnice ponekad znaju da previše uzbude, zato, prećutaćemo ih. Uostalom, svako ima pravo da ima tajne, zar ne?
Ovo prvo se pre svega odnosi na naša ranija iskustva u vezama. Nije da mi i dalje volimo svoje bivše, ali jednostavno postoje neke sitnice, materijalne ili nematerijalne uspomene koje želimo da sačuvamo samo za sebe. To nas podseća da na neke ranije periode, ranija osećanja i lepo je vratiti se ponekad. Na kraju krajeva, zbog svih tih iskustava mi sada i jesmo takve kakve smo.
I da, mi proveravamo šta naši bivši rade. Uglavnom one koji su nas povredili ili na neki drugi način nekako iznervirali. Povremeno bacimo pogled na njihove profile i sladimo se ako su sami ili ako ih je neka šutnula. Da, zle smo. Ali, to je naša tajna!
Žene najčešće kriju prethodna ljubavna iskustva
Sasvim suprotne od skrivanja događaja iz ranijeg ljubavnog života jesu neke te svakodnevne situacije u kojima je bolje da muškarci ne znaju šta nam je na pameti! A ćutimo jer… pa, u najboljem slučaju ne želimo da ih iznerviramo ili povredimo.
Recimo: dobijemo neki poklon koji nam se uopšte ne dopada. Pa naravno da nećemo reći da je odvratno, da to ne volimo ili tako nešto. Uvek ćemo se nasmejati i obradovati, jer je važan znak pažnje i vaš pokušaj da nam udovoljite ili da nas iznenadite. Pa makar dobile i peglu ili sličan aparat za kuću. Osim ako neka od nas nije stvarno velika kučka!
