*GIVEAWAY* Proizvodi za negu kože koji su ti neophodni ovog leta

Otkrivamo: Kako da imaš jaku, blistavu i dugu KOSU?

Belgrade Notes: Novo cool mesto za tvoje letnje uživanje skriveno među krovovima grada

Letnji beauty trend: Kako da postigneš puniji i smeliji izgled obrva koje izgledaju prirodno

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Made for a Goddess: Kako da svoju kožu učiniš nežnom i glatkom (ADVERTORIJAL)

5 koraka kako da ovog leta imaš svilenkastu kožu i budeš ženstvena poput boginje

Ovo su OSOBINE muškarca sa kojim će SVE biti moguće!

Vodič kroz modele cipela koje će savršeno pratiti tvoje autfite tokom cele letnje sezone

Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Šta kukaš bre?

Šta kukaš bre?

Ponekad mi se učini da je nepravda reč koja postoji da umiri nemoć i rasplamsa princip kukanja. Nepravda miriše na opravdanje, na izgovor, manjak optimizma i želje da se život pretvori u pravdu koju smo sami stekli.

Borba sa vetrenjačama je uvek unapred izgubljena. Tako bar kažu, ali tako je sve dok i sam ne postaneš vetrenjača. Kad ponestanu argumenti, nepravda je rešenje za sve. Neko mnogo zna, ali malo ume; neko mnogo želi, a malo sme; neko previše sanja, dok premalo živi; neko mnogo misli, a retko govori. Ima i onih koji se večito bore, ali se nikad ne izbore, a ima i onih koji sede i ‘lade, dok drugi rade.

Sve ređe srećem ljude spremne na revoluciju, na poglede iznad ponuđenog. Svi se kunu u ravnopravnost, muško-žensku, društvenu, obrazovnu, ali ipak nešto ne štima, nepravda je svima i dalje u ustima glavni komad za žvakanje. Šta kukaš, bre?

Nepravda i pravda, na klackalici života, a u međuprostoru umetnost kukanja. Sve je uglavnom jednostavno. Ako ne uzmeš, uzeće neko drugi i posle nema kukanja. Džaba nekom dobra ideja ako je prvi ne ostvari. Uzalud skupa i brza kola, ako ne znaš da ih voziš kao Šumaher. Zalud mozak Tesle, ako ga ne stavljaš u funkciju stvaranja. Šta ti vrede misli Andrića, ako ih ne podeliš s drugima.

Propuštene prilike, loše životne okolnosti, nedostatak hrabrosti – sve se to podvodi pod nepravdu kada se kroz naočare subjektivnosti posmatra. “Što on da ima, a ja da nemam?!” Muka koja muči mnoge, koji nikako da dobiju sve ono na šta su se nameračili. Onda da bi skinuli čini nepravde, kukaju, kunu i proklinju, baju i vračaju, da crkne krava i gazda i cela familija ako treba, samo da nema nepravde. Ne ide to tako ili nikako da krene s takvim viđenjem problematike realnosti. Dejstvovanje u korist lične sreće i napretka uvek pronađe svoj put do vrha. To je jedina nepravda koja je sigurna, svaka želja uvek iznedri svoje ostvarenje ako se pobedonosna, moćna volja umeša u pravom obliku.

Ne mogu, a da se ne setim ovih reči: “Po svim zemljama i morima naša smelost je krčila sebi put, podižući svuda neprolazne spomenike kako onom što je dobro tako i onom što je rđavo u nama”, izgovorio je Perikle.

Sami kujemo svoju pravdu, ali i svoju nepravdu alatkama kukanja. Ljudi su ionako samo “male tačke koje beskrajni svemir nastanjuju”. Kad prestane kukanje, počinje život. Nema vremena za predah, uzalud izgovorene reči, biserne ideje bačene u blato, jer jedno je sigurno, svako raspolaže blagom, zavisi samo kako se ophodi prema njemu.


Jelena Pavlović je student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga” i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.

Editors choice