Hot topics

5 Gum i WANNABE MAGAZINE vas pozivaju da nam ispričate kako ste ostvarili svoj najveći san!

Kako da iskoristiš period samoizolacije da najzad dođeš do željene figure

Kako da pomogneš sebi kada se osećaš loše

Jedini trend koji treba da pratimo ove godine

4 znaka Zodijaka koji će procvetati tokom 2020. godine

8 efikasnih načina da prevaziđeš kreativne blokade na poslu

Minimalisti, ovo će biti vaši omiljeni prolećni trendovi!

Detoks plan ishrane za sve nas koje nikada nemamo vremena!

5 #wellness rezolucija kojih ćeš želeti da se pridržavaš ove godine

Makeup trendovi koji će dominirati u 2020.

Ponekad mi se učini da je nepravda reč koja postoji da umiri nemoć i rasplamsa princip kukanja. Nepravda miriše na opravdanje, na izgovor, manjak optimizma i želje da se život pretvori u pravdu koju smo sami stekli.

Borba sa vetrenjačama je uvek unapred izgubljena. Tako bar kažu, ali tako je sve dok i sam ne postaneš vetrenjača. Kad ponestanu argumenti, nepravda je rešenje za sve. Neko mnogo zna, ali malo ume; neko mnogo želi, a malo sme; neko previše sanja, dok premalo živi; neko mnogo misli, a retko govori. Ima i onih koji se večito bore, ali se nikad ne izbore, a ima i onih koji sede i ‘lade, dok drugi rade.

Sve ređe srećem ljude spremne na revoluciju, na poglede iznad ponuđenog. Svi se kunu u ravnopravnost, muško-žensku, društvenu, obrazovnu, ali ipak nešto ne štima, nepravda je svima i dalje u ustima glavni komad za žvakanje. Šta kukaš, bre?

Nepravda i pravda, na klackalici života, a u međuprostoru umetnost kukanja. Sve je uglavnom jednostavno. Ako ne uzmeš, uzeće neko drugi i posle nema kukanja. Džaba nekom dobra ideja ako je prvi ne ostvari. Uzalud skupa i brza kola, ako ne znaš da ih voziš kao Šumaher. Zalud mozak Tesle, ako ga ne stavljaš u funkciju stvaranja. Šta ti vrede misli Andrića, ako ih ne podeliš s drugima.

Propuštene prilike, loše životne okolnosti, nedostatak hrabrosti – sve se to podvodi pod nepravdu kada se kroz naočare subjektivnosti posmatra. “Što on da ima, a ja da nemam?!” Muka koja muči mnoge, koji nikako da dobiju sve ono na šta su se nameračili. Onda da bi skinuli čini nepravde, kukaju, kunu i proklinju, baju i vračaju, da crkne krava i gazda i cela familija ako treba, samo da nema nepravde. Ne ide to tako ili nikako da krene s takvim viđenjem problematike realnosti. Dejstvovanje u korist lične sreće i napretka uvek pronađe svoj put do vrha. To je jedina nepravda koja je sigurna, svaka želja uvek iznedri svoje ostvarenje ako se pobedonosna, moćna volja umeša u pravom obliku.

Ne mogu, a da se ne setim ovih reči: “Po svim zemljama i morima naša smelost je krčila sebi put, podižući svuda neprolazne spomenike kako onom što je dobro tako i onom što je rđavo u nama”, izgovorio je Perikle.

Sami kujemo svoju pravdu, ali i svoju nepravdu alatkama kukanja. Ljudi su ionako samo “male tačke koje beskrajni svemir nastanjuju”. Kad prestane kukanje, počinje život. Nema vremena za predah, uzalud izgovorene reči, biserne ideje bačene u blato, jer jedno je sigurno, svako raspolaže blagom, zavisi samo kako se ophodi prema njemu.


Jelena Pavlović je student IV godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, online novinar, pisac u okviru Narodne biblioteke Srbije – savremenih pisaca, autor romana “Tajne robotovog mozga” i istinski opsednuta igrom reči, inspiracije i misterije ljudske duše. Priroda, samoća, život, ljubav, životinje, knjiga su punjači za baterije inspiracije.

Editors choice