Čini nam se da su drugi srećniji od nas i skloni smo da sliku koju vidimo shvatamo bukvalno – dvoje izgledaju kao srećan i skladan par i vama se čini da oni imaju nešto što vi nemate. I najneskladniji parovi umeju da izgledaju složno i harmonično, da emituju sliku srećne veze, kad je to potrebno. Takođe, ne postoji potpuno i savršeno skladan par, a i oni koji su u vezi nesrećni, možda imaju duboka osećanja i svoje razloge zbog kojih su vezani za partnera. Misleći da ne znamo nešto što nam se čini da drugi znaju, gajimo pogrešna ubeđenja o srećnim vezama i možda propuštamo priliku da uživamo u vezi u kojoj se nalazimo, upoređujući se sa parovima koji nama izgledaju srećnije.
Mislimo da partneri u srećnim vezama tačno znaju kako se ko od njih kada oseća – da je njihova empatija bezgranična. Istina je da smo svi ponekad okrenuti sebi i da partnera uopšte i ne primećujemo, obuzeti sopstvenim doživljajima, zadacima, problemima. Ponekad smo isključeni, ponekad smo prosto sebični – kad obratimo pažnju, onda možemo da vidimo da li je partner loše raspoložen, da li ga nešto muči, da li je pod nekim nabojem, ali i dalje ne možemo da uđemo u njegovu glavu i telo i da tačno znamo šta misli i kako se oseća – ako sam ne kaže.
Srećni parovi se stalno zaljubljuju jedno u drugo – ima takvih veza, u kojima je strast dominantna i ona ima periode padova i uspona, odnosno, povremeno se probudi i par se poveže sa snagom i intenzitetom koji ih je od početka spojio. Ali to ne znači da je takva veza srećna i stabilna – mnogo je više parova koje je povezivala velika strast i koji su se rastali, nego onih koji su ostali zajedno sa tom energijom. Ljubav je povezana sa zaljubljenošću i strašću, ali to nije njeno gorivo – ona se hrani istrajnošću, posvećenošću, donošenjem odluke da sa nekim budeš, ostaneš i opstaneš.
