Sve češće nailazimo na tekstove u kojima se ljudima savetuje da naprave svoje ciljeve, budu pozitivni i sve će biti u redu. Na poslu možemo i treba da budemo srećni, a sreća zavisi od nas. Baš lepo i korisno. Otprilike kao i gledanje u šolju. Ne može biti ozbiljno, zar ne?
Pa zapravo, savremena nauka pokazuje da uspeh u svemu što radimo u velikoj meri zavisi od sreće. Ali ne u smislu onoga što nam je sudbina dodelila. Već u smislu našeg doživljaja sopstvenog života i toga koliko osećamo sreću. A, kako stvari stoje, tu možemo mnogo toga da uradimo.
Da se vratimo ciljevima, koji su definitivno jako važni. Oni nam daju fokus, ali ne samo to. Sonja Ljubomirski, poznata psihološkinja, kaže da je zapravo težnja ka ciljevima: trud da ih ostvarimo, veštine koje usavršavamo na tom putu i sl. ono što nam donosi sreću. Rezultat (ostvarenje cilja), sam po sebi nema toliki uticaj. Na primer, ako smo fokusirani na to da prosto imamo 20% veću platu, kada ostvarimo taj cilj naša je sreća kratkog daha, jer se na 20% veću platu (kao što svi znamo), vrlo lako navikavamo. To se zove hedonistička adaptacija. Posle nekog vremena, istraživanja pokazuju, vraćamo se na prethodni nivo sreće. Zbog toga je potrebno fokus prebaciti na sadašnji trenutak, na proces. Takav fokus donosi smisao našem svakodnevnom životu, daje nam osećaj da imamo svoju misiju na ovom svetu, čini naš život vrednim življenja. Nalaženje svrhe u poslu i u životu jedan je od najjačih pokretača sreće.
