Dobro, možda možemo da “progutamo” da postoje poslovi sa svrhom, ali ti su poslovi svakako rezervisani samo za vrhunske naučnike, umetnike, dobrotvore? Pa nije baš tako. Psiholog Martin Seligman , jedan od pionira nauke o sreći, u svojoj knjizi “Istinska sreća”, definisao je tri vrste odnosa prema poslu. Posao može da nam bude: posao (radim da zaradim platu), karijera (radim da učim i napredujem u hijerarhiji, kada nema napredovanja – odlazim) i poziv (radim sa strašću prema poslu, doprinosim većem dobru, moj posao ima svrhu).
U svemu ovome za nas je najvažnije da razumemo da bilo koji posao može da se pretvori u poziv i svaki poziv može da se pretvori u posao. Nisi sigurna? Seti se saobraćajca Jovana Bulja čiji je “ples regulisanja saobraćaja” na beogradskim ulicama ušao u legendu. Ovakvih primera ima daleko više nego što mislimo, samo kada počnemo da ih tražimo.
Koji god posao da radimo, ma koliko “običan” on bio, važno je da se povremeno zapitamo: zašto ja ovo radim, na koji način svojim poslom doprinosim svetu oko mene i dugim ljudima, jer tim putem dolazimo do svrhe i umesto da se bavimo poslom, mi stvaramo svoj poziv.
