Braneći se od neprijatnih osećanja, propuštamo da razumemo i osetimo njihovu konstruktivnu snagu. Naravno, mi ne uspevamo uspešno da se odbranimo od straha, tuge i besa, nego samo da ih donekle potisnemo, a često se dešava i da skliznemo u bolesne oblike tih osećanja – ona nas preuzmu i iskrive nam stvarnost, jer se sa njima ne suočavamo na adekvatan način. Što se više opiremo osećanjima koja smo naučeni da smatramo negativnim i nepoželjnim, to se ona upornije pojavljuju, na različite načine. Dugotrajno opiranje i potiskivanje tuge, besa i straha, vodi u bolest, a savremena psihologija sklona je prihvatanju da nas potisnuta osećanja truju na organskom nivou, odnosno, da je mnogo više takozvanih psihosomatskih bolesti, nego što se do skoro verovalo. Alternativna medicina i psihologija, odavno tvrde da potisnuta osećanja, pogrešna ubeđenja i iskrivljeni stavovi leže u korenu svih bolesti.
Šta bi, dakle, trebalo da radimo, da bismo sačuvali svoje fizičko zdravlje i mentalnu ravnotežu i da bismo pronašli ono dobro i pozitivno u neprijatnim, bolnim i nepoželjnim osećanjima? Trebalo bi da dozvolimo sebi da ih osetimo i doživimo u punoj meri, da damo sebi vremena da isprocesuiramo “teška” osećanja, da se ponašamo i živimo onako kako se osećamo, jer je to u skladu sa prirodom. Na taj način funkcioniše osvešćivanje i osnaživanje – ono proizilazi iz naših slabosti, bolnih padova, gubitaka i slamanja.
Prekorači granice straha
Strah poznajemo kao sputavajuće osećanje, u rasponu od instiktivnog straha u situaciji koju registrujemo kao opasnu i ugrožavajuću, preko trajne brige i teskobe, iracionalnog tereta poznatog kao anksioznost – neprekidno očekivanje loših ishoda, koje nam ne dozvoljava da se opustimo i odvaja nas od realnosti i zdravog razuma, do napada panike, u kojima doživljavamo potpuno suženje svesti i užas koji ne možemo da savladamo.
Druga strana straha, ona koju otkrijemo kad nekako uspemo da pređemo ograničenja kojima nas strah steže i sputava, jeste uzbuđenje. Kada se plašimo, a ipak se usuđujemo, osećamo u sebi kovitlac životnosti, nalet energije, stopostotno prisustvo u sadašnjem trenutku – imamo osećanje da nadrastamo sami sebe.
