So no one told you life was gonna be this way, your job’s a joke, you’re broke, your love life is DOA…
Ne možemo reći da nas nisu upozorili. Još od 1994. godine, serija “Prijatelji” je nešto čemu se uvek vraćamo. Šta je to u njoj što nam pruža takav mir, zadovoljstvo i sreću dok je gledamo? Sem beskajno duhovitih dijaloga, ljubavi i povezanosti koje osećaju jedni prema drugima, ono što nas uvek vuče nazad njima je što oni nemaju savršene živote. Ne žive život Serene Van der Woodsen koja ima svog šofera, crnu karticu bez limita, stan na Petoj aveniji i orman veličine našeg stana. Oni, negde između dvadesetih i tridesetih, vode iste bitke kao i mi. Jedva skrpe za kiriju, rade poslove koje moraju, a ne koje žele, zajedno presipaju iz šupljeg u prazno…I ponekad odustanu. A kad odustanu, tu su da podignu jedni druge. U svemu tome se mi pronalazimo. Kada je u prvoj epizodi Monika rekla Rejčel “Dobrodošla u stvarni svet. Sranje je. Svidećete ti se”, nismo imale pojma koliko je ta rečenica tačna. Ovo su samo neke od stvari koje smo naučili gledajući seriju “Prijatelji”.
Budi ambiciozna i uporna u svom cilju
Od svih likova u seriji, Rejčelina karijera je najviše napredovala. Od razmažene tatine ćerke koja nije radila nijedan dan u životu, kada se osamostalila, počela je da radi kao konobarica u kafiću za satnicu od nekoliko dolara. Znala je uvek da može više i da zaslužuje više. Iako je mrzela taj posao, brzo je naučila vrednost novca i napornog rada. Kad je osetila da ne može više tako, i da udara u zid – iskoristila je svaku priliku da ostvari svoje snove. Poslala je desetine prijava, borila se za sebe na svakom koraku, i čak i kad je nazadovala umesto da napreduje, nikad nije odustala. Lekcija: Nikad ne prihvataj ništa manje od onoga što zaslužuješ. Ali, ništa ti ne pripada, za sve moraš da se izboriš.
Nikada nije prekasno da kreneš ispočetka
Svi smo se prepoznali u Čendleru kad je u jednom trenutku shvatio da mrzi svoj posao, a da to ne mora da bude tako, i da njegovi prijatelji zapravo vole da rade ono od čega žive. Nije lako spoznati tako nešto posle skoro decenije uložene u svoju karijeru. Karijeru kojom nije zadovoljan, ali koja mu možda donosi finansijsko zadovoljstvo – ali ništa drugo sem toga. Ogromna količina hrabrosti je potrebna da se krene ispočetka, pogotovo posle tridesete godine. Strah od neuspeha, od kajanja, od bankrota… Ali kao što nam je Čendler i pokazao, sreća prati hrabre i kad se dovoljno trudimo, kockice nam se poslože. Lekcija: Nikada nije kasno promeniti struku. Bolje krenuti ispočetka, nego biti nesrećan. Vreme nam je blagonaklono kada smo vredni toga.
