Sedamdesete godine nam iz ove perspektive izgledaju daleko. Ako niste gledali That ’70s Show ili ste seriju gledali odavno, možda se ne sećate ni estetike. Ali, sedamdesete su skorašnja istorija – toliko skorašnja da je užasno prisetiti se da su žene u pojedinim državama odlazile da tajno urade abortus. Da su se krile i da su se plašile za svoj život. A pojedine su ga na stolovima za abortus i izgubile.
Pre samo nekoliko dana smo dobili vest da je Španija prva država u kojoj će žene moći da uzmu slobodne dane onda kada dobiju menstruaciju. Progresivno. Verovatno nam je svima bila to prva pomisao. A sledeća? Sledeće smo se zapitali kako je moguće da svi već znamo da je bol koji žene osećaju u toku menstruacije jednak bolu koji ljudi osećaju kada doživljavaju srčani udar – i mi se i dalje pravimo kao da je normalno trpeti taj bol.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Uz ovu informaciju, koja se proširila internetom, nadrealno mi je da na TikToku i drugim društvenim mrežama postoje snimci u kojima žene dele savete kako da abortiraju pomoću čajeva. Da, pomoću čajeva, zato što su se žene služile biljkama i hvatale se za sve moguće slamke koje su im bile pri ruci, kako bi uspele sebe da iščupaju iz situacije u kojoj nisu želele da se nađu.
Tako je 70-ih godina jedna Španjolka bila u situaciji u kojoj nije želela da se nađe. Ali, u njenoj državi nije mogla da pronađe razumevanje i pomoć – u državi koja ženama danas daje slobodne dane kada imaju bolnu menstruaciju. Ovo se, možda, čini kao baš mali korak, ali je zaista bitno. Isto kao što smo sve slavile dan kad smo saznale da će u Škotskoj ulošci biti besplatni.
Rađanje života o kome neko nije sposoban da se brine je jednako okrutna kazna.
Previše često smetnemo sa uma da žene svakodnevno doživljavaju da se o pravima i telima brinu drugi, da im nalažu svoja pravila i kreiraju neke izvrnute postulate i to rade dok se kriju iza vere. Tih sedamdesetih godina, Španija se našla u prelaznom periodu. Nakon smrti diktatora Francisca Franca, narod se našao u čudu gledajući direktno u progresivne države u okruženju.
Iako u svojoj transformativnoj fazi, Španija je i dalje bila pod “zaštitom” Nacionalne garde koja je, mahom, bila u saradnji sa Francovim poslušnicima, izvršiteljima i mučiteljima opozicije. Sve ovo navedeno verujem da vam lepo prikazuje sliku o državi koja je vapila za tranzicijom i napretkom. Zbog ovakve strukture države, ali i ekonomske krize koja ju je zadesila, žene su bile spremne da rizikuju svoje živote i slobodu kako bi otišle na abortus.
Ovakve situacije ne smeju da se ponove. Ukidanjem prava na abortus potencijalno se oduzimaju dva života. Žene neće sedeti skrštenih ruku i rađati decu jer je to tradionalistima i šovinistima idealni Handmaid’s Tale scenario. Žene nisu inkubatori, njihova tela su samo njihova i samo one imaju prava da biraju šta će raditi sa njima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zašto mladi ljudi ne mogu da usvoje decu? Zašto samostalna mlada žena koja ima dvadeset i dve, tri godine nije sposobna da bude majka nekom napuštenom detetu? Jer je usvajanje dece proces koji zahteva temeljno ispitivanje da li su potencijalni roditelji sposobni da se brinu o detetu, da ga neguju i školuju. Za socijalne službe mlada devojka ne može da usvoji dete ako nije u bračnoj zajednici, ako nema određena primanja i ako njeno stambeno pitanje nije rešeno. Dakle, nije u mogućnosti da brine o detetu koje želu da usvoji.
Zašto onda svojim zakonima želimo da naredimo ženama da moraju da se staraju odeci o kojoj trenutno nisu sposobne da se staraju? Abortus nije nešto na šta se žene odlučuju tek tako. Svako ko smatra da žena odlazi na abortus zato što je to njen hir – treba da se posluži internetom koji već uredno plaća i da na Guglu pronađe šta znači kiretaža i kako izgleda proces kiretaže.
Žene su umirale na operacionim stolovima ljudi koji nisu bili profesinalni i koji su mislili da umeju da odrade kiretažu u svojim domovima/kancelarijama. I to ne sme da se ponavlja. Menjanjem zakona o abortusu mi osuđujemo dva života. Jer rađanje života o kome neko nije sposoban da se brine je jednako okrutna kazna.
Iako imamo osećaj da smo napredovali, baš kao što i Španija ima takav osećaj, šamar realnosti je prejak. Državljani Misisipija trenutno prezaju od ukidanja abortusa, što znači da će žene morati da traže pomoć u drugim državama ili od lica koja nisu stručna. Prošlost se vraća, a mi skrolujemo Instagram.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Milica Antić
