Nas je provalio, navikao se na naše ispade i dosadile smo mu. Sve ono lepo i dobro što nas je vezivalo? Pa, on možda može lepše i bolje. Možda mu je upravo iskustvo koje je imao sa nama omogućilo da sa nekom drugom ostvari lepše i bolje, pa iako sa pozicije ostavljene žene to izgleda sumanuto, trebalo bi da budemo ponosne na njega. Naučio je nešto.
To što mi nemamo ništa od toga, a neka druga ima sve, to je potpuno druga stvar.
Zatim, ona ga ne poznaje, a to što može da se prikaže u najboljem svetlu, na neki način mu daje šansu da zaista bude najbolji. Ili barem, bolji nego prošli put. Sa nama.
On sigurno nikada nije prihvatio to što je provaljen, što znamo sve njegove slabosti i što nikako nije uspevao da nam se prikaže i dokaže – nije mogao da ostavi utisak.
To što je ljubav prihvatanje i svega najgoreg što znamo o nekome, to je potpuno druga stvar.
I još: zaljubio se. Osetio se poželjnim, posebnim, živim i ispunjenim, onako kako se osećate samo kad ste zaljubljeni. Možete li zaista da je mrzite što se oseća tako dobro pored nje, dok je sa vama skoro sve vreme bio frustriran, nervozan i zatvoren?
