Zato pustite svoja osećanja i slušajte šta vam govore.
Tuga govori da ste još uvek vezani za nešto, da niste pustili nešto što je prošlo, da niste oprostili sebi. Krivica govori da se plašite da su drugi procenili da ste učinili nešto loše, a sramota da ste ispali slabi, glupi, nedostojni, da vas je neko takve video i osudio.
Anksioznost je otpor u procesu prihvatanja i otpuštanja osećanja, poslednji napor da zadržite kontrolu, dok vam je prilično jasno da je više i nemate. Umor je otpor prema onome što stvarno jeste, ko ste u suštnini. Dosada je potisnuti bes. Depresija sve to iznosi na površinu, a vi i dalje odlažete suočavanje.
Kada osećate da više ne možete tako, da ste van koloseka, zaglavljeni, izgubljeni, shvatate da ne možete promeniti svoja osećanja – možete samo pustiti da teku i slušati njihov zvuk, pratiti ono što pokušavaju da vam kažu.
Jedino ćete tako pronaći mir – pustite da osećanja dolaze, da se pojavljuju i preplavljuju vas, proživljavajte ih, dopustite ih, bez osuda i predrasuda. To znači slušati sebe, komunicirati sa sobom. To znači biti emotivno stabilna osoba.
Tuga vas neće ubiti, kao ni depresija. Ali borba protiv osećanja hoće. Ignorisanje takođe. Poricanje će vas ugušiti. Potisnuta osećanja će vas zatrovati i raditi iznutra protiv vas, svog agresora. Razviće bolesti, na koje ćete morati da obratite pažnju, kad već ne slušate osećanja. Ima mnogo načina da fatalno naškodite sebi potiskivanjem osećanja. Zato budite hrabri i pustite svoja osećanja da žive i dišu. To vi živite i dišete.
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Brankica Milošević
