Empatija nije teška – prosto ide prirodno. Saživite se sa nečijom perspektivom, razumete kako se neko oseća, shvatate tuđe motive (da uradi nešto glupo, pogrešno,radikalno) i znate da je ponekad ne samo dovoljno, nego i najbolje što možete učiniti za nekog da budete prisutni, pažljivo slušate, potvrdite njegova osećanja i ponudite svoje razumevanje.
Zašto je tako teško upotrebiti tu istu empatiju za sebe? Takozvani negativni samogovor, deo je unutrašnjeg dijaloga na dnevnom nivou – osuđujemo sebe, krivimo sebe, vređamo sebe, ponašamo se prema sebi kako se nikad ne bismo ponašali prema drugima.
Dakle, kako da praktikujete samoosećajnost, da biste uspostavili odnos ljubavi sa sobom? Evo pojedinih rečenica koje možete da praktikujete na dnevnom nivou i da ih uvedete u svoj unutrašnji dijalog, kako biste postali empatičniji prema sebi:
Ne treba svaki problem odmah da rešim, niti da iskorenim i prevaziđem svaku slabost. Za mene nema neposredne opasnosti. Bezbedno je da se opustim i da postepeno uklanjam ono što mi izgleda kao veliki problem.
Volela bih da budem besprekorna, ali nisam. I mogu da uspem i bez savršenstva.
Ono što osećam (frustracija, anksioznost, tuga…) boli. Bez obzira na uzroke, te emocije me bole. Žao mi je što imam ta osećanja. (Možete sebi izraziti žaljenje, kao što biste rekli nekom drugom, „žao mi je što prolazim kroz to“, „žao mi je što ima toliko toga sa čime se nosim“).
Svi prave greške, to je ljudski. Više bih volela da ne grešim, ali grešila sam, često grešim i sada i grešiću i ubuduće.
Pokušaj da izbegnem sve greške košta suviše napora. Previše bih oklevala kad želim nešto da uradim i posvetila bih tome previše energije. To bi stalo na put važnijim stvarima. Male greške nisu opasne.
Na greškama se uči, ali ljudski je ponavljati greške.
Pružiću sebi ljubav, ljubaznost i podršku za kojom žudim. Držaću sebe za ruku.
Normalno je da život ne ide glatko, da stvari krenu naopako. Osećam se frustrirano zbog toga i volela bih da nije tako. Kada su stvari neprijatne, pružiću sebi nežnost i razumevanje.
Šta je najbolje što mogu da uradim, bez obzira na ono što se dogodilo? (Ovo pitanje sebi, daje vam dozvolu da radite ono što je najbolje sada, uključujući brigu o sebi, bez obzira na ulogu koju ste imali u negativnim ishodima, bez obzira na to kako su vaše greške i nesavršenosti tome doprinele.)
Danas sam uradila šta sam mogla. Sutra je novi dan. Radim najbolje što mogu. (Ovo vam može pomoći da smanjite frustraciju. Ponekad ne možete da date sve od sebe i to je u redu, a ponekad dajete sve od sebe i to nije dovoljno, što je, takođe, u redu. Sutra ćete imati priliku da ponovo pokušate da uradite najbolje što možete.)
Šta mi je trenutno najpotrebnije? (Najbolji način delovanja zavisi od situacije. Ponekad je to tešenje i ušuškavanje sebe, a ponekad je neprijatno suočavanje sa onim što se dešava.)
Podesite bilo koju od ovih formulacija onako kako vama odgovara, kako vam najprirodnije deluje i kako vas najbolje smiruje. Pojednostavite ih. Ako su vam potrebni podsetnici, napravite beleške, ostavite sebi poruke u svom okruženju. Stavite ih na mesta na kojima ćete ih viđati povremeno, a ne na mestu gde ćete ih viđati svakodnevno – zato što će to smanjiti mogućnost stvaranja neosetljivosti, navikavanja na te podsetnike, „slepilo“ za njihove poruke. Snimite svoje poruke samoosećajnosti i slušajte snimak, kao sopstvenu meditaciju.
Pronađite sopstveni samosaosećajni jezik, ton i način koji će vama najviše odgovarati. Znaćete da ste uspeli, kada osetite trenutno olakšanje.
Naslovna fotografija: instagram.com/flwhrs
Brankica Milošević
