Šta se dešava kad pokušavaš da pobegneš od svojih problema?

Izgubićeš interesovanje za posao i počećeš da tražiš šta bi drugo mogla da radiš i krivićeš tržište, saradnike i sve ostalo, osim svoje nedoslednosti, neposvećenosti i nespremnosti da ostaneš na jednom mestu i da izneseš svoje planove, da ih razvijaš i unapređuješ. Neće ti pasti na pamet da zapravo ne želiš da radiš jedan posao i da na njemu izgaraš i da možda treba da pronađeš neki način dovoljno dinamičan način da zarađuješ, nešto gde se stvari stalno menjaju i što ti neće dosaditi posle nekog vremena. Razvićeš sposobnost da voziš slalom po površini svog života, ne udubljujući se previše, ne dajući se ni u jednom odnosu do kraja (jer nešto u tebi zna da je to jalovo ulaganje) ne dajući sve od sebe nikome i ničemu, razvićeš iluziju da si slobodna da odeš kad god poželiš, dok si u stvari zarobljena imperativom da bežiš. Ali, stati i suočiti se i preokrenuti smer svojih akcija, pretvoriti aktivno i pasivno bekstvo u sagledavanje i udubljivanje, osloboditi se mehanizma odbrane koji tvoj život ispunjava samo na površini, a ostavlja te duboko praznom i usamljenom iznutra, nije jednostavno i nije samo čin volje i namere. Volja i namera će te dovesti do prvog koraka, do svesti o tome da si nezadovoljna i da više ne možeš i ne želiš da živiš po istom scenariju. Razlozi tvoje sabotaže same sebe,svog života, svojih odnosa i svojih projekata su svakako duboki i potrebno je ozbiljno poraditi na pronalaženju uzroka.