Zatvarate se u sebe i niste raspoloženi za bliske razgovore
Oprezni ste prema svakome i nerado stupate u blisku komunikaciju i poverljive razgovore, jer imate loše iskustvo – ljudi pričaju o stvarima koje njih pogađaju ili raduju i gaze vaša najbolnija mesta, bez namere i totalno nesvesno. Stalno ste u gardu, jer vas vaš problem čini suviše ranjivim i osećate stalnu potrebu da se štitite.
Lako se razočaravate
Kao i da nema više ničeg očaravajućeg u vašem životu, a ono malo što vas ponese i popravi vam raspoloženje, rasprskava se poput mehura od sapunice. Lako vas povređuju obične primedbe i šale, sve vas uznemirava i ljuti i čim se opustite, rizikujete da se sledećeg momenta pokajete i razočarate.
Vaš um je zbunjen, rasejani ste i zaboravni
Potreba da se zaštitite, zajedno sa neprestanom brigom zbog problema koji imate i stanja u kome se nalazite, proizvodi neprekidan stres. Ne uspevate da se odmorite i naspavate, stalno ste zamišljeni i u svakodnevnom praktičnom životu ređate “iskliznuća” – zaboravljate, ne čujete, rasejani ste i zbunjeni.
Žudite za izolacijom
Osećate da vam je sve gore što više učestvujete u svakodnevnom životu. Stalno grešite i brljate. Osećate da vam je potreban dug odmor, negde daleko od ljudi i buke – da biste pronašli malo unutrašnjeg mira, potrebna vam je potpuno mirna okolina za oporavak. Verovatno ste u pravu i ovaj osećaj vam ukazuje šta je ono što vam je suštinski potrebno u stanju i situaciji u kojoj se nalazite. Možda realno možete pronaći neko mirno mesto u prirodi, ako ne sanatorijim ili banju, možda nečiju vikendicu u periodu kada to mesto na kojem je vikendica nije posećeno.
Ne verujete da iko može da vam pomogne
Postajete skeptični i gubite nadu. Pokušavate da prihvatite svoje stanje – šta ako nikada ne bude drugačije, ako vam nikada ne bude bolje? Moraćete da živite sa tim. Možda niko i ne može da vam pomogne. Možda možete sami sebi da pomognete, ali još uvek ne znate kako.
Naslovna fotografija: instagram.com/muse.unknown
Brankica Milošević
