Počinjete da cenite male stvari
Kad ugledate svoje snove u maglenoj daljini (oni su ostali tamo gde su i nastali, samo se vi udaljavate), vreme je da im mahnete i oprostite se od njih. Niste postali zvezda, niste stekli bogatstvo, pa ni nezavisnost i samostalnost o kojoj ste maštali, niste divlje slobodni, vezani ste vezama ljubavi, odgovornosti, dužnosti i svakodnevice, na mnogo načina. I ne osećate se sputano, osećate da je to u redu, da ste tu vezanost prihvatili i da vam je potrebna, čak i kad vas prilično pritiska i gnjavi. I zato počinjete da cenite male stvari. Trenutke samoće. Izlete u prirodu. Noćna bdenja, kad vas niko ne prekida dok gledate omiljenu seriju. Svoje dnevne rituale. Ugodnost svog prostora. Osećanje zadovoljstva, kad završite posao i možete da se opustite.
Gledate stare fotografije
Uspomene iz mladosti su moćan podsetnik – vidite sebe kakvi ste bili (i sve koji su vas okruživali) i sve vam je jasno. Neki likovi sa tih fotografija više nisu živi, neki su daleko, neki žive svoje živote, kao i vi – nisu postigli ništa veliko (nisu digli revoluciju i promenili svet, nisu se pobunili i oslobodili, nisu postali slavni), ali postigli su ono o čemu nisu maštali tada i što ih definiše sada. Vidite i njihove izbledele snove i shvatate da je to uglavnom tako – retko ko ostvari svoje snove, a za takve (znate jednog, ili dvoje) govorite da su ostvarili svoje ambicije. Pa, možda nikada niste bili dovoljno ambiciozni i možda je to sasvim u redu.
View this post on Instagram
Cenite povezanost sa sobom i prirodom
Osećate da ste deo sveta i da ste tu gde treba da budete, da to ima smisla, da ste utkani u šaru života, koja se i dalje tka i prepliće i da imate svoje mesto pod Suncem. I shvatate Sunce i Zemlju mnogo dublje i ličnije – osećate da im pripadate, osećate puls prirode i živog sveta svih vrsta. Osećate da ste deo nečeg mnogo većeg od sebe, a to veće srećete na svakom koraku, u svakom zelenom listu, u svakom drvetu, u vetru i kiši. Tako je prirodno biti deo prirode.
Puštate
To je poslednje što ćete uraditi, ali pustićete. Oprostićete sebi nedostatak ambicije i propuštene prilike i nastavićete da koračate stazama i prolazima, umesto da jurite auto-putem života. Volite ono što imate, a kad se oprostite od svojih snova (sve bleđih na horizontu), onda volite i svoje uspomene, sav svoj život – i onaj koji je tek pred vama.
Snovi su izbledeli, ali život je prepun jarkih boja.
Naslovna fotografija: instagram.com/flwhrs
Brankica Milošević
