Ukoliko osećaš umor i malaksalost dok vežbaš, a nešto što je za tebe ranije bilo prelako ti sada predstavlja mučenje, velika je verovatnoća da si se jednostavno preforsirala. Pored bola u mišićima, pretreniranost može da dovede do pada imuniteta (jer, umor), gubitka apetita, poremećaja spavanja, promena raspoloženja, pa i depresije. Ne znam da li uviđaš koliko je lako skliznuti u zamku i od krajnje zdrave i poželjne navike stvoriti nešto što ti zapravo šteti na nekom dubljem, ali važnijem nivou.
Ako pronalaziš sebe u ovome, dobro razmisli o tome šta radiš, ali i šta želiš. A rešenje samog problema pretreniranosti nije nimalo komplikovano – odmor. Pre svega se misli na san, sedam do osam sati spavanja obavezno, zatim na adekvatnu, izbalansiranu ishranu i na kraju na pronalaženje nekog drugačijeg načina za oslobađanje od stresa, koji je mirniji, laganiji, koji opušta, a ne umara.
A vežbanje? Naravno da je vežbanje u redu, ali samo ako postoje granice, seti se. Početnici ne bi trebalo da vežbaju više od 5 sati nedeljno, oni koji su na srednjem nivou mogu da vežbaju od 5 do 10 sati nedeljno, a oni koji su na naprednom nivou od 10 do 15 sati nedeljno. Sve preko toga je prosto previše, bez obzira na to da li si i koliko u formi.
Eksperti savetuju da ograničiš i trajanje pojedinih tipova treninga – treninzi snage nikada ne treba da traju duže od 3 sata, intervalni treninzi duže od 45 minuta (s tim što početnici treba da se drže sigurnije satnice od 30 minuta), active recovery “treninzi” (poput vežbi istezanja, joge i sličnih laganih aktivnosti) treba da traju maksimum 1 sat (početni nivo), od 2 do 3 sata (srednji nivo) ili od 3 do 4 sata (napredni nivo vežbača). Sve druge zabavne aktivnosti poput bilo kog sporta, mogu da traju neograničeno, koliko ti prija, bez obzira na nivo.
Dakle, vreme je da preformulišemo svoje prioritete, a briga o sebi i slušanje svog organizma u nastojanju da ga održimo zdravim i funkcionalnim, treba da bude na prvom mestu.
Fotografije: unsplash.com
Ivana
