Burnout je stanje kada smo toliko pod stresom da smo prešli sve svoje granice. Simptomi su konstantan umor, osećaj da ste sami na svetu, imate negativan pogled na sve, sumnjate u sebe, razdražljivi ste, prokrastinirate i mnogo vam više vremena treba da odradite ono što ste nekada radili sa lakoćom. Burnout je crveni alarm, upozorenje da treba da stanete, da se odmorite, ali koji ne posluša svako, niti svako ima taj luksuz, već nastavlja sa radom i nakon burnouta.
Tada se dolazi do sledećeg nivoa umora, koji bitno utiče na funkcije tela – u pitanju je alostatičko opterećenje. U svetu koji vrednuje produktivnost više od svega – ovo uopšte nije redak slučaj. Mnogi već rade na granici burnouta, ili su je već prešli. I to je nešto što je počelo da se smatra normalnim – da živite sa hroničnim umorom. Kada ste izloženi visokom stresu duže vreme, to više nije samo umor, to počinje da ima drastične uticaje na funkcionisanje organizma.
View this post on Instagram
Telo teži da bude u homeostazi – da održava telesnu temperaturu i dovoljnu količinu tečnosti, kao i razna druga vitalna stanja. Kada je telo duže vreme pod visokim nivoima stresa, to može imati ozbiljne patološke posledice. Stres direktno utiče na metabolički, kardiovaskularni, neuroendokrini i imuni sistem. Dugo izlaganje stresnim situacijama aktivira simpatički nervni sistem koji je zadužen za nošenje sa stresnim situacijama. Jasno je – nije dobro po organizam da se stalno nalazi u ovom stanju.
Kakve su posledice? Alostatičko opterećenje znači da niste u stanju da razmišljate pravilno, ne možete da donosite racionalne odluke, imate loše pamćenje, nagle promene raspoloženja, konstantno brinete, loše spavate i imate noćne more. Dodatno opterećenje pogoršavaju i loše životne navike, kao što su: pušenje, preterana konzumacija alkohola, gojaznost, loš san, manjak fizičke aktivnosti. Alostatičko opterećenje je, prema istraživanjima, povezano sa raznim socio-ekonomskim faktorima, a to su: niža ekonomska klasa, niže obrazovanje, godine starosti, zlostavljanje u detinjstvu i traume iz detinjstva, poslovi koji podrazumevaju visoki svakodnevni stres.
View this post on Instagram
Ovo stanje je opasno po organizam jer utiče na zdravlje i može izazvati razne bolesti, kao što su: bolesti srca, dijabetes tipa 2, prerana menopauza, sindrom hroničnog umora, hronične migrene, kancer, depresija, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaj (PTDP), psihotični poremećaji.
Kako se leči alostatičko opterećenje?
Ovo nije stanje za koje je potrebno samo uzeti pilulu, niti se može izlečiti u toku nekoliko dana ili nedelja na bolovanju. Osobi sa ovim opterećenjem su potrebni meseci odmora i, pre svega, promena životnog stila, nalaženje ravnoteže između posla i privatnog života. Prvi korak jeste da razumete šta najviše stresa pravi u vašem životu, i, ako je moguće, da uklonite što više izvora stresa.
Ne postoji magično rešenje koje će vam pomoći da izađete iz ove situacije, već morate da stavite svoje zdravlje na prvo mesto. Promenite ono što je do vas – kao što je uvođenje fizičke aktivnosti u svakodnevicu, odvikavanje od pušenja i alkohola, zdravija ishrana, nalaženje vremena za sebe, redovno spavanje. Neće biti nimalo lako, jer nam je potrebno da se naviknemo na svaku promenu, ali nakon izvesnog vremena ćete primetiti da se osećate bolje. Brinite se o sebi kao da ste sami sebi dete.
Naslovna fotografija: instagram.com/velvetdynasty
Jovana Petković
