Dok se vi pitate zašto ja kao ne pišem ništa, ja u stvari vredno pišem svašta nešto, ali vas malo ostavljam da me se zaželite. Bezobrazno? Nije. Samo radim na komunikaciji same sa sobom i to mi se dopada. U poslednje vreme su me razna raspoloženja zahvatala, od tuge, preko nekih apatičnih momenata, do krajnje ljutnje, a to jednostavno nije svojstveno meni i na tome sada radim. Otkrivanje uzroka je prvi korak ka rešavanju problema. Uzrok sam otkrila, uzroku se vratila i pogledala ga iz novog ugla. Možda mi ugao posmatranja stvari nije bio dobar. Zasićenje sopstvenim mislima ume da bude prepreka ka onome što bi trebali da vidimo. Istina. Mi žene umemo i da pregovaramo i da razgovaramo.
Ko to može da prepozna i prihvati, njemu će biti lako sa nama. Nismo uopšte komplikovane i zahtevne. Vrlo smo otvorene i fleksibilne. Da se ne lažemo, ne sve žene. Ima nažalost i onih sa kojima mi, većina ostalih žena, nikako ne možemo. One su vrlo zatvorenog karaktera, bez širine pogleda na život i svet, bez mogućnosti da vide situaciju iz više uglova, da joj daju šansu da se iskaže na najbolji mogući način. One su vrlo isključive, nesigurne, lako padaju u stanja koja su nama ostalima nepoznata. Ne vredi pisati o njima, one ionako ovo ne čitaju. Ne bi razumele. Žene uvek vide više mogućnosti. Holistički razmišljaju, tako kaže moja Žana. Umemo da budemo vrlo fokusirane na ono što nam je bitno u životu, ono što radimo, ono što volimo, na ono što nam donosi prihod, na ono što je od važnosti da na našem licu sija osmeh. Bolje smo za saradnju ako sve štima, a i generalno okupljamo ekipu i umemo da držimo dinamiku. Tu se odmah aktivira i naš seksualni život.
