Isto tako, nije pravilo da se može voleti samo jednom u životu. To je takva glupost. Naš ego je taj koji određuje da li smo sposobni da volimo više puta slobodno ili ne. Kao i naše vaspitanje i kultura. Ego ne dopušta slobodu na koju imamo pravo kao ljudska bića. Naravno, ko to prepozna može sam da se opredeli, ko ne prepozna, padne pod vlast samog sebe i pojede se iznutra, ne dobije mnogo ili ne dobije ništa, a ostane uskraćen za previše. Sreća koju nađemo je samo ona sreća koju smo sami stvorili. Ljubav je najmoćnija sila u univerzumu. Instinkt snažan koliko i glad. Znate kad ste gladni i boli vas sve, raspadate se od nemogućnosti da mislite na bilo šta osim na osećaj kako ćete nešto da strpate u svoj želudac, da utolite tu potrebu, smirite impuls u mozgu koji vas proždire? Ljubav vam dođe kao identičan osećaj. Vrlo nas uzdiže, ali nam i zakomplikuje sve u životu. Zato i jeste vrlo dragocena kada je nađete i ako je nađete. Žana Poliakov ima odličnu definiciju ljubavi: “Kada ti neko postaje svakodnevna potreba, onda znaš da ga voliš.”
Hvala, Žana, u pravu si. Objašnjenje? Pa kada nekoga svaki dan morate čuti, videti, imati nešto njegovo, dodirnuti, misliti na tu osobu, sanjati u budnom stanju, kada vas milion stvari podseti na tu osobu, kada gde god se okrenete vidite neki sličan pokret, jaknu, hod, kosu, čujete smeh… kada vas boli u vama od čežnje. Toliko je svakodnevna potreba da me kao glad proždire iz dana u dan, sve jače i jače. Svet bez ljubavi je mrtvo mesto, zar ne? Ono što tražimo, to ćemo i naći. Treba samo znati šta tražiš.
Maja Wu (rođena Bjelić) je Somborka, zaljubljenik u život i pisanu reč, a kao čuvar nepresušnog izvora Univerzuma u duši našla se u ulozi blogger-a i kreirala svoj svet nastranici kojim jedri svim morima srca. Granice ruši plesom reči iz svog pera, a snovima korača kroz nedosežno. U pasošu joj je ceo svet, u očima nebo… Možda je i vi sretnete negde na ulicama nepoznatog grada kako zaneseno piše upravo o vama…
