Ako ste ikada izgarali za nekim ko nije mogao ili umeo da vam uzvrati, ko vas je držao na distanci, ili u prijateljskoj zoni i maštali o nečemu što se nikada nije ostvarilo, onda ste puno naučili o investiranju ljubavi. A najvažnija lekcija je da ljubav nije investicija, a da vam se na kraju ipak isplati, čak i kad je ulažete u nekog ko je samo troši, a nikako ne uvećava.
Ljubav koja nema priliku da se potroši u odnosu, najduže traje
Uopšte nije neobično biti zaljubljen u nekog dvesta godina, bez ikakve mogućnosti realizacije, pa čak i provesti život sa nekim drugim, dok sve vreme volimo samo onog ko nam nije uzvratio. Nije neobično, ali je super glupo. Ali materijal te gluposti je ludo inspirativan i zato pesme, filmovi, romani… Čudo je, izuzetno je, vredno svakog poštovanja i dragoceno, kad ljubav traje u odnosu, kad se u njemu i troši i obnavlja, kad partneri hrane jedno drugo i svoju vezu pažnjom, nežnošću, razumevanjem. Dakle, ljubav je istrajnija kad nije uzajamna, jer nas drži taj naboj koji nismo usmerili, želja koju nismo ostvarili, zamisao koju nismo oživeli, odnos koji nismo proživeli. Moguće je nekoga voleti sto godina, a nikad ga ne poljubiti, ali je sumanuto. A ljudi su talentovani za ljubavnu sumanutost. Iz ove lekcije dalje učimo kako da transforimišemo sumanutost i da ne usmeravamo svoja osećanja ka osobi koja ne uzvraća. Duuuugo učimo. Često neuspešno. Naslov znamo, gradivo prepoznajemo, ali i dalje padamo na ispitima.
