Neuzvraćena ljubav nam otkriva nedostatak samoljubavi
Jedna ljubav prestaje kad počne druga. Ali ako čekamo da se zaljubimo da bismo se odljubili, postaćemo pre ćemo postati patetični stihoklepci, nego ponovo zaljubljeni. A kad sto godina (samoće) volimo jednu te istu osobu bez ikakvog utemeljenja u realnosti, na kraju shvatimo da smo destruktivni, mazohisti, paćenici i da ne volimo i ne cenimo dovoljno sebe. U međuvremenu smo nakupili hiljadu kompleksa, jer smo falični na sve strane i na sve načine, inače, zašto nas naša ljubav ne bi volela? Sigurno je do nas, totalno smo nikakvi, nismo vredni ljubavi. I kad nam se smuči da budemo bezvredni, onda nagazimo na pojam samoljubavi, osvestimo potrebu da volimo sebe, a možda dospemo i do onog dela razuma koji nam nalaže da volimo sebe, da bismo ostali razumni i sposobni za ljubav. I kad počnemo da volimo sebe, da negujemo svoju napaćenu dušu, izmaltretiranu psihu, izritano srce i zloupotrebljeno telo, otkrijemo neslućene ljubavne kapacitete.
