Šta smo naučili o ljubavi od onih koji nam je nisu uzvratili

Sva ta ljubav je uvek samo naša

Kad se pomirimo sa tim da volimo nekog ko nam ne uzvraća – ukoliko ne skliznemo u uvrnuće mučeništva – otkrijemo blagoslov ljubavi koji dolazi iznutra i koji zapravo i nema veze sa onim na koja su naša osećanja usmerena, nego ima veze sa nama. Tada smo u stanju da budemo zahvalni što smo u stanju da volimo. Da osećamo, da treperimo, da žudimo i čeznemo. Ponekad se dešava da priželjkujemo da se zaljubimo, bez obzira na to da li će nam biti uzvraćeno, jer smo željni tog uzbudljivog osećanja, tog stanja u kome smo više živi, više prisutni u svakom trenutku svog života i srećniji sami sa sobom. Ponekad je druga osoba samo ideja, link koji koristimo da otvorimo izvor svoje ljubavi i pustimo ga da izbija svom silinom. Ponekad se osećamo zahvalno i blagosloveno samo zato što smo voleli i što znamo da smo puni ljubavi u svakom trenutku i da ćemo opet voleti, kad nađemo nekog zbog koga će naš izvor proraditi. Ponekad naučimo da uopšte ne prigušujemo i ne zatvaramo izvor i da u svakom trenutku budemo zaljubljeni u život, u lepotu, stvaranje, u ljubav kao takvu. Naučimo da ispunimo ljubavlju sve svoje odnose sa živim bićima, stvarima i pojavama. Naučimo da volimo ne očekujući ništa zauzvrat, a to je, kažu, prava ljubav.