Kasnije vam nenametljivo objasne da se usisivačem ne hvataju samo insekti, nego i neman zvana prašina, a uz to i kako je najlepše postaviti sto, sa sve salvetama i 15 vrsta čaša i viljušaka. Uz pažljivo slušanje i dve-tri slave na kojima ćete pokazati da je sarma savijena pod uglom od 90 stepeni, kao u popularnoj radijskoj reklami za taksi, zaslužićete da vam se tata obrati sa “sine” (fizički ste još kćerka, ali ste bar duhovno napredovali).
U srednjoj školi na crnoj listi se nađu i alkohol i večernji izlasci (sporije od jetre se regeneriše jedino porodična čast), a automobil možete da provozate kada muški deo porodice drema nakon obilnog ručka.
Putovanja su prihvatljiv oblik ponašanja, sve dok ima neko da ide sa vama (pošto van granica vaše zemlje žive Minotauri i žrtvovanja devica su običaji koje ne pominju u turističkim ponudama), a muškarci koji vam nisu u srodstvu su… dobro, jedan promašaj je prihvatljiv, ali zato kad naiđe drugi, bolje da se osvrnete oko sebe i nađete prvi radijator za koji ćete ga zavezati, jer treća je nesreća.
Sa 50 godina imaćete nekoliko dece, znaćete njihov raspored časova napamet, ali se nećete baš sećati kada ste se poslednji put zabavile. Da ne bude sve crno, dosadu ćete prikrivati drečavim roze ružem, tigrastim helankama i napadno natapiranom kosom, a možda i nekim mlađanim komšijom (E, tada nećete dobiti tapšanje po leđima, niti rečenicu: “Matori, kakva ti je riba”, ali će vam reći da ste mačka. Tačnije, kuguarka.).
Srećom, sloboda se rađa u glavi. Srećom, naučile smo da usisamo prašinu koja se za nama diže. Srećom, Holivud nas je naučio da srednji prst kazuje više od stotinu reči.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
