Glavna vest ovih dana bila je da Srbi ne ispunjavaju uslove za određivanje datuma smaka sveta, te da je smak već bio kod nas i razočarao se. Dakle, sad kad je izvesno da je opasnost minula, možemo da nastavimo u post-apokaliptičnom svetu, kao da mu i ranije nismo pripadali, mislim tom delu u kome nas je apokalipsa već opustošila.
No, da vidimo šta je to što Srbin sad mora da obavi kad je, umesto džinovskog meteora, na svet udarila globalna “smirela”.
Za početak, trebalo bi da se vrati sa Rtnja, a potom da se u špajz odlože džakovi rtanjskog čaja (neće da se baci, ali ne mora ni sve odmah da se popije).
Kad se dobro otrezni i završi detoksikacija od sve hrane što je natrpana u želji da se na nebesa preseli punog stomaka, Srbin post-apokaliptičar mora da se podseti šta je sve počinio u stanju “samo jednom se živi, biće skoro propast sveta”.
- Biće skoro propast sveta, e pa neka nije šteta
Dakle, najpre bi trebalo da ode kod komšije i obriše onu “pljucu” što je ostavio pod prozor, da “odcrkne” kravu i uopšte počisti sve što je zakuvao očekujući da smak sveta izbriše tragove koje je ostavio “dragim” susedima.
Zatim bi trebalo da ode i izvrne novčanik da časti ženu/devojku svim najlepšim sitnicama kojih može da se seti, uplati joj najpapreniji banjski (to se danas kaže “wellness”) aranžman ili da je pošalje na egzotično putovanje, u znak izvinjenja što je pred smak sveta spopao komšinicu/kumu/najbolju prijateljicu/onu malu iz komšiluka, takođe, očekujući da, pred kraj sveta i okončanje sveg života na zemlji, iskusi taj poslednji, slatki greh.
Srbin bi, posle izostalog smaka sveta, trebalo da vrati džip/traktor sa svim priključnim spravama/skupoceni automobil koji je pozajmio iz izloga, u nadi da će na onaj svet kako dolikuje, u pravom vozilu iz snova.
A s druge strane, toliko se Srbin navikao na smak sveta svakodnevno, da je najizvesnije da će naprosto morati opet da odene trenerku, siđe do kladionice i opet odsedi propisanih osam sati u kafiću sa prijateljima dok se žena/devojka ne vrati s posla. Da nekako preživi španske, indijske i turske serije, pa pokuša da se uveče iskrade na večernju smenu blejanja ili će ipak morati da ostane kod kuće i duri se gledanjem fudbala i ispijanjem piva.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
