Pa, možeš da uradiš i neke sasvim izvanredne stvari. Možda se ohrabriš da uradiš nešto što si uvek želeo i uvek oklevao. A možda odlepiš i napraviš gomilu gluposti, zbog kojiš ćeš posle da se stidiš, kad te okolnosti ponovo sateraju u kolosek.
Većina ljudi se u vanrednim okolnostima bori da očuva minimum dnevnog funkcionisanja, naročito ako su pretrpeli štete i gubitke.
Omladina funkcioniše onako kako mladost nalaže. Rade dok ne popadaju, piju dok ne popadaju, napor smenjuju zabavom na ivici razularenosti. Ali mladi se oduvek zabavljaju tako što preteruju i obesvešćuju se. Njihova energija zahteva da se potroši, razbaca, da izdivljaju, jer tako kanališu sirove emocije, koje ih drmaju kao da su uključeni u struju.
Međutim, nemaju samo mladi problem sa nagomilavanjem sirovih emocija.
Vanredne situacije, neuobičajeni uslovi, a naročito strah, borba i angažovanje podižu adrenalin. Organizam je u pripravnosti, hemija nas radi i zahteva da mi odradimo nju.
Ponekad ljudi dožive prosvetljenje u ovakvim situacijama. Sve im je kristalno jasno, odjednom kao da izađu iz sebe, oslobode se oklevanja i strepnji i tačno znaju šta im je činiti. Doduše, ovakva prosvetljenja umeju da se izgube, ostavljajući sećanje na trenutke slobode i jasnoće, u kojima je sve bilo jednostavno i smisleno.
Povišeno stanje svesti, opada sa vodostajem.
A opet, nekima se nivo hemije penje, šta god drugo opadalo. Udara u glavu i traži da se izlije. Potisnuti ili obuzdani sadržaji dolaze po svoje, zajedno sa čamcima za spasavanje.
Pa, i to je vrsta prosvetljenja, kad vam odjednom postane jasno da ne samo što živite samo jednom, nego živite samo sada i ne želite više da propustite ni trenutak tog života. Šta god to značilo.
A obično znači da dopustite sebi neodgovrnost i površnost kojoj do sada niste dali legitimitet. Smatrali ste da morate da vodite računa o tome kako se ponašate, da vam ne priliči da se suviše zabavljate, radujete, uzbuđujete. Da odgovoran čovek mora da bude ozbiljan, a da biti ozbiljan znači ne prepuštati se osećanjima, ne uletati u avanture, ne rizikovati i ne glupirati se. I nije tako teško nositi tu masku i taj kostim koji svi oko vas odobravaju, svi vas po njemu prepoznaju i svi očekuju da ga nikada ne menjate. Dok i svi ostali to rade u okolnostima koje se iz dana u dan ne menjaju. I koje izgledaju kao uređen život koji ste sami odabrali.
U vanrednim uslovima, dešava vam se nešto što niste birali, o čemu se niste pitali, na šta niste mogli nikako da utičete. I ako to pored svega ostalog doprinese da se osećate oslobođeni obaveze da se držite svoje uloge (jer ste možda izgubili i masku i kostim), samo napred.
Ponašajte se onako kako vam nalaže žudnja za životom. Otkačite, uletite u avanturu, opijte se, osetite strast, odbacite prolaznost i živite sadašnji trenutak kako god vam najviše odgovaralo.
Izvor fotografija: icma.org, edenannjohnson.blogspot.com
