Možemo da ga nazovemo bilo kako – šesto čulo, instinkt, intuicija, osećaj, vidovitost – ali svi smo opremljeni suptilnim radarom, koji radi ispod frekvencije svesnog uma i koji je odgovoran za angažovanje naših “psihičkih moći” koje nam omogućavaju da se orijentišemo van zone svesnog razmišljanja, rezonovanja, logike i inteligencije. Mi smo pre svega bića koja se sastoje od energije, iako sa sobom i okolnim svetom uglavnom komuniciramo putem razuma, reči i razmene emocija (a i ti načini komunikacije imaju moćnu energiju, koliko god ograničeni bili). Međutim, usredsređeni na materijalni oblik postojanja, na logiku i rezonovanje, zaboravljamo na svoje biće, koje je povezano sa svim ostalim suptilnim energijama u prirodi i u svetu koji nas okružuje, kome je informativno polje dostupno, kao što je nama dostupan daljinac i promena kanala na TV-u. Postajemo tupi i gluvi za svoj unutrašnji glas, umesto da razvijamo senzibilitet koji će nam pomoći da uvek obraćamo pažnju na taj glas. Ovo su stvari koje najčešće blokiraju naš radar.
Okruženi smo negativnim ljudima i lošom energijom
Naučimo spontano da se distanciramo i štitimo od negativnosti koja dolazi od ljudi i okruženja, ali, podižući zaštitne zidove, prigušujemo i svoje psihičke sposobnosti. Ukoliko smo stalno u negativnom okruženju, štitove gotovo uopšte i ne spuštamo i tako oni postaju naše trajne blokade, prepreka za rad našeg radara, za primanje suptilnih informacija iz opšteg informativnog polja.
Ne provodimo dovoljno vremena u prirodi
Živeći savremenim, urbanim načinom života, gubimo kontakt sa prirodom, čiji smo deo. Sami sebe odsecamo od celine kojoj pripadamo, zaboravljamo (nemamo vremena, ne smatramo da je to mnogo važno) da je za nas od vitalne važnosti da boravimo na svežem vazduhu, da šetamo pored vode, da ponekad hodamo bosi, gledamo u zelenilo i osećamo mir i opuštenost koju samo u prirodi – bez ometanja naših suptilnih frekvencija i energetskih tokova – možemo da doživimo.
