Simptomi bolesti nam ukazuju na ono što smo potisnuli, na deo sebe koji odbacujemo, a potrebno je da ga uvažimo, sagledamo i integrišemo. Kada prihvatimo odbačenu stranu sebe, bolest se povlači, smatra ovaj naučnik i dodaje da iako se svaka bolest i simptom mora tumačiti individualno, u skladu sa životnim okolnostima, stavovima i uverenjima pacijenta, moguće je dati i opšte smernice koje nas upućuju ka psihičkim sadržajima koji se kriju iza bolesti.
Tako je kod alergija i autoimunih bolesti zajednički količnik agresija – kod alergija, ta agresija (potisnuti bes i ljutnja) usmerena je na druge, a kod autoimunih bolesti na samog sebe.
Agresija koja nije priznata, svesno doživljena i iskazana na adekvatan način, negde mora da “izbije”. Tražeći zaobilaznice, pošto put svesti i prihvatanja nije otvoren, ona se spušta na telesni nivo i očitava u borbi organizma protiv alergena koji ima ulogu agresora. Ovo treba posmatrati kao odigravanje i pitati se prema kom “originalnom delu” je sastavljen scenario za ovu igru borbe, napada i odbrane.
Alergen sam po sebi nije opasan, ali alergijska reakcija jeste. Da li želimo stalno da odigravamo ovu scenu i da držimo pažnju na staranju da izbegnemo alergene, umesto da se suočimo sa sopstvenim potisnutim nasilničkim osećanjima, besom, ljutnjom, potrebom da nekog povredimo?
Kod autoimunih bolesti telesne strukture napadaju same sebe – ovde su uzrok sadržaji u kojima smo sami sebi neprijatelji, a to može da bude preterano izgaranje i ulaganje tamo gde nam nije adekvatno uzvraćeno, osećanje krivice, ubeđenje da nismo vredni ljubavi, da nismo dobri, da zaslužujemo kaznu, a ne nagradu… Alergija je i jedan od načina da kažemo NE, ona može da predstavlja konflikt između velike agresije i velike senzibilnosti. Kod autoimunih bolesti umesto agresije usmerene ka spolja, organizam uništava sam sebe, a to je izraz snažnog potiskivanja problema.
Simptomi ovih bolesti, objašnjava doktor Dahlke, govore o našim granicama, o onome što odbijamo, o područjima u kojima smo netolerantni i ukazuju na svari na koje smo preosetljivi. Odbacujemo jedan deo stvarnosti i uključujemo odbrambeni mehanizam – i svoj imunitet na telesnom nivou – kako bismo se od tog dela stvarnosti zaštitili.
Postoje dve grupe alergija – jedna je povezana s erotsko-seksualnim temama koje neki ljudi doživljavaju kao opasne. Ako su nečije teme iz ove grupe, može da postane alergičan na seme, polen, plodove, životinjsku dlaku – što sve ukazuje na seksualnost, razmnožavanje.
