Često konstatujemo da poznajemo toliko mladih i lepih ljudi, a svi oni su sami. Retke su situacije u kojima možemo reći: “E, ovo dvoje su srećni.” Šta se to dešava i zašto su uspešne veze postale misaona imenica? Naravno, ovo ne možemo tvrditi u 100% slučajeva, ali nažalost, u pitanju je većina. Rešenje je u veoma prostoj stvari: starom, dobrom, otvorenom razgovoru, koji je izgleda iščezao iz naših života. Ljudi više ne razgovaraju, svi negde žure, niko nema vremena. Uspešna veza je kao dobar roditeljski odnos, možete detetu kupovati najskuplje igračke, ali ako niste tu za njega kada ste mu potrebni, ni najskuplji poklon mu neće ništa značiti.
Kada partneri ne razgovaraju, jaz postaje sve veći
Ako se veza svede na površne stvari, ili samo na seks, takve situacije neumitno vode u otuđivanje jedno od drugog. Pokušaji da se ovakve stvari kompenzuju na pogrešne načine, stvaraju osećaj praznine i vremenom vode u raskid ili prevaru. Ukoliko nam je stalo do osobe sa kojom smo i želimo da sačuvamo i negujemo odnos koji imamo sa njom, iskreni razgovori su najbolji recept. Kada iskreno porazgovarate sa partnerom i kažete šta vas muči, on će imati mnogo više razumevanja za vašu nervozu ili trenutnu nezainteresovanost, pa i da je pomišljao na prevaru, griža savesti će učiniti svoje. Na Zapadu, odavno već svako ima svog psihoterapeuta. Oni su lansirali krilaticu “vreme je novac” i stvorili taj trend “nemanja vremena ni za šta”, ali na kraju i oni su samo ljudi, te su shvatili da im je razgovor sa nekim preko potreban. Možemo reći srećom po nas, mi nismo toliko “napredni”, a i finansijska situacija ne dozvoljava ljudima da sebi priušte terapeuta, čije usluge nisu nimalo jeftine.
Krevet ne treba za služi samo za seks, već i za razgovor
Ipak, ovde se zaboravlja jedna važna stvar. Da je razgovor sa dragom osobom ili prijateljem još uvek besplatan, a mnogo znači. Naravno i trend društvenih mreža je učinio svoje, ljudi provode dosta vremena ispred kompjutera i na taj način komuniciraju, jer je to jedan od aktuelnih načina komunikacije, koji svakako ima svojih prednosti, ali reciprocitet njegovih prednosti i mana nije jednak.
Ne možemo protiv vremena, živimo u eri tehnike i potrošačkom društvu koje nameće prebrz ritam konzumerizma i uspostavlja novi sistem vrednosti. Trebalo bi samo da se zapitamo kako su naši roditelji, dede, babe, mogli bez svega toga? A opet, činjenica je da je bilo mnogo više ljubavi i razumevanja u brakovima, prijateljstvima i generalno, međuljudskim odnosima. Tada je komšija u pola dana ili noći bio spreman da pomogne po bilo kom pitanju, a danas skoro da i ne poznajete ljude koji žive pored vas. Srećom, nije sve izgubljeno. Mi smo ti koji i dalje možemo nešto da promenimo, a potrebno je tako malo truda. Neka postoje kompjuteri i raznorazni gedžeti koji nam omogućavaju da komuniciramo i umnogome olakšavaju život, ali neka nam posluže da se dogovorimo gde i kad se vidimo ili da slušamo omiljene pesme dok se vozimo u gradskom prevozu, a da razgovor ostavimo za viđanje uživo, kafu sa prijateljicom u omiljenom kafiću, šetnju parkom sa voljenom osobom.
Treba što više razgovarati i time deliti i radost i tugu, pokloniti nekom osmeh, toplinu i lepu reč kada mu je to najpotrebnije. Jer, nikada ne treba zaboraviti da su najlepše stvari u životu besplatne, a vrede mnogo.
Sofija Mićović završava Fakultet za medije i komunikacije. Voli mogućnosti koje nam savremeno doba pruža u komunikaciji, ali se ne odriče ni onih starih. Filantrop, avanturista, sanjar, hedonista. Planira da obiđe celu zemaljsku kuglu i nauči što više jezika, a večiti optimizam koristi da svet učini boljim mestom za život.
