Sećam se kada smo pronašli bakinu škrinju u kojoj je skrivala ljubavna pisma. Bilo je tu mnogo požutelih papira i zelenih i plavih redova, ispisanih mastilom. Mirisala su na ružino drvo i naftalin. Bila su povezana pohabanim satenskim trakama. Započinjala su sa: “Draga moja”, “Ljubavi jedina” i otkrivala su čitav jedan nov univerzum – bakin život pre dede. Bilo nam je zanimljivo i smešno da ih čitamo, kao i da razgledamo fotografije nepoznatih mladića u uniformama. Ostali smo začuđeni kada smo shvatili da je baka poprilično bila aktivna na ovom polju, te su je barem petorica u isto vreme oslovljavali sa “Draga i jedina moja”.
Ljubav ušuškana u pismima
Mnogo prepiski i ljubavnih pisama postoji i između umetnika, istorijskih ličnosti i naučnika, pa se ona uzimaju kao bitan činilac njihovih biografija.
Kompozitor Volfgang Amadeus Mocart (Volfgang Amadeus Mozart) ovako je pisao Konstanci Veber (Constance Weber), 1789. godine:
“Draga ženice, imam nekoliko zahteva. Preklinjem te da ne budeš melanholična, da se brineš za svoje zdravlje i čuvaš prolećnog povetarca, da ne izlaziš sama u šetnju, a najviše bih voleo da uopšte ne izlaziš u šetnju.”
Odlomak iz pisma, koje je slikarka Olja Ivanjicki uputila Leonidu Šejki:
“Potpuna obamrlost akcije, samo čežnja za tobom dolazi i odlazi u talasima nemira kao i mi, kao i kiša, kao i krv u otkucajima između stvarnosti i sna. Nemoguća stvarnost nije u nama. Mi smo divna deca našeg vremena, izgubljena i uznemirena između nas i svega oko nas… Biće nam uvek hladno, to je zakon visine. Samo su ti oči tople…
P.S. Kaži mi nešto. Da li misliš na mene?”
Naučnik Semjuel Džonson (Samuel Johanson) se duže vreme dopisivao sa svojom devojkom. U poslednjem pismu joj je napisao: “Želim da budem iskren sa tobom i želim da ti kažem da moj imetak nije veliki i da je jedan moj rođak obešen”. Odgovorila mu je: “Pristajem da budem tvoja žena! Ni moj imetak nije veliki. Nijedan moj rođak nije obešen, ali barem njih desetorica to zaslužuje.”
Žan Žak Ruso je napisao: “Kad čovek piše dobro ljubavno pismo, u početku mora da zna šta želi, a na kraju šta ima”
Danas poštansko sanduče služi za lepljenje oglasa, u kojima starije gospođe “izdaju nameštenu sobu samici, nepušaču”. Iako su ljubavna pisma nekada predstavljala vanvremenski način izražavanja emocija, danas više nisu u modi. Digitalno doba je uzelo danak emocijama. Danas se svi “pratimo” na Twitteru, “edujemo” na Facebooku i “slušamo” na Skypeu. Emocije “otkucavamo” za sekund, a pisma čuvamo u posebnim folderima kompjutera ili mobilnih telefona. Nađe se tu i po koje srce, koje se osmehuje i đuska po ekranu ili virtuelno cveće.
Pre par dana, dok sam komšinici pomagala oko sastavljanja domaćeg zadatka iz srpskog jezika, najviše sam se namučila dok sam joj objašnjavala da serenada nije samo urlikanje ispod prozora i da nisu sva ljubavna pisma smešna, da su često poezija sama.
Uglavnom sve ono što vezujemo za epitet “elektronsko”, uključujući i elektronsku poštu, ne može biti romantično kao toplina pisane reči, otisak nečijih prstiju i emocija na papiru. Ne upadajte u zamke predrasuda da je pisanje ljubavnih pisama zastarelo. Naprotiv, taj “retro fazon” može biti i simpatičan i romantičan.
Budite originalni! Napišite nekom ljubavno pismo i osmislite originalan način uz pomoć kog ćete ga uručiti.
Izvor fotografija: favim.com, craftadon.com, oprah.com, novosti.rs, blogspot.com, celebrations.com, allwomenstalk.com
Tijana Banović je apsolvent srpske književnosti i jezika. U sebi skriva Petra Pana koji ne želi da odraste, koji bi samo da leti. Za svaki lonac ima odgovarajući poklopac.
