Razlikujemo se i to često na način koji ne da nam se uopšte ne sviđa, nego predstavlja izvor stalne frustracije i nesporazuma u muško – ženskim odnosima. Žalimo se da nas ne razumeju, ali, koliko mi razumemo njih? Da li znamo i prihvatamo ove muške karakteristike?
Muškarci češće rizikuju da budu odbijeni
Od njih se očekuje inicijativa – mi je očekujemo, ali i oni je očekuju sami od sebe. Konvencije nalažu da čekamo da nas neko primeti i “priđe” nam, dok mi pokušavamo da ga suptilno ohrabrimo, a da ipak ostanemo rezervisane. Muškarci treba da nas osvoje, a u svojim pokušajima da to urade, oni su često nespretni, nesigurni, nervozni i – odbačeni. Oni kreću u osvajanje sa idejom da su velike šanse da im ne uspe i to ih čini nervoznim i nesigurnim, ili suviše navalentnim i grubim (naročito ako se “ohrabruju” kojom čašicom više). Koliko puta ste nekog odbile? A koliko puta se vama desilo da vas muškarac odbije? Vidite? Nije im lako. Svaki put kad se obrate nekoj ženi, oni rizikuju da budu odbačeni, pa čak i poniženi i ismejani. Moraju mnogo toga da prevazilaze i da se mnogo “ohrabruju” da bi došli do romantične pažnje neke žene. Ako im je ego suviše izražen i suviše osetljiv (a to je ono što nam često najviše smeta), eto objašnjenja zašto je to tako.
Oni trpe društveni pritisak da budu korektni
Iako je savremena dejting komunikacija prilično slobodna, pa čak i eksplicitna, naročito preko sajtova za upoznavanje ili ugovaranje jednokratnog susreta zarad seksa, poruka društva muškarcima je da moraju da budu pristojni i džentlmeni. Kako da ostanu opušteni i ležerni, da otvoreno kažu šta žele (seks), a da nas ne uvrede, ili ne iskuse prezrivo odbacivanje? Od njih se traži da nas poštuju, da budu nežni i prijatni, ali isto tako i odlučni, hrabri, samopouzdani i strastveni. Balansiranje je zbunjujuće i nespretno – baš kao što bi bilo očekivanje da skakućući na jednoj nozi i sa jednom rukom iza leđa, izgledaju dostojanstveno, a ne smešno. Zato muškarci često imaju nisko samopouzdanje i čak i kad su uvereni u svoj šarm, ne dobijaju uvek potvrdu da je to delotvorno. A ako je delotvorno, onda nose etiketu površnih, švalera, pa čak i ženomrzaca, koji zapravo nisu u stanju da se posvete jednoj ženi, jer vole samo svoj ego i jedino im je stalo do potvrde svog osvajačkog uspeha. Prilično jezivo. Čak i oni najbolji među njima nose u sebi ovaj disbalans (i izazov ega), na šta mi gledamo sa neodobravanjem (prekrštenih ruku i podignute obrve, povremeno kolutajući očima). Ako su fini, pažljivi, stidljivi i na raspolaganju, prozivamo ih da su mlakonje i da nemaju hrabrosti, ako su drski i fokusirani na ono što žele, da su arogantni, sebični i prostaci. Najviše hrabrosti im treba da budu ono što jesu, ne strahujući da li će za to dobiti potvrdu i da li će se nekome sviđati – a u tome se baš i ne razlikuju od nas. To je zadatak za svakog, koji vrlo retko ispunjavamo.
