San je prirodan fiziološki proces kao što je disanje i nema načina da se spreči. Novija istraživanja su pokazala da čovek lišen snova, u mnogim slučajevima, svoje nagone podsvesti može oslobađati u realnosti. Snovi obezbeđuju da čovek “ludi” svakoga dana i neophodni su za zdravlje. To je jedino stanje kada je čovek slobodan, u pravom smislu te reči. Misli u snu su samo san i tajna koju niko osim snevača ne zna. San čoveka oslobađa opažanja prirode, rutinskog zadatka da njome potpunije ovlada ili nalaženja načina da se od nje odbrani. On čoveku pruža podatke o unutrašnjem životu, otkrivajući mu najdublje tajne koje bi mu inače ostale nepoznate.
Neprotumačen san je kao neotvoreno pismo, misao iz Talmuda, jevrejske svete knjige. San je poklon, bilo da donosi dobre vesti, koje čoveka opominju i najavljuju budućnost, ili nešto loše, čiji je smisao da ga zavara. Brojna proučavanja i istraživanja snova do sada nisu rezultirala naučno utvrđenim temeljima. Svaki novi istraživač je na samom početku.
Tumačenja kroz istoriju su najbolji pokazatelj da svaka ličnost ima svoje viđenje sna.
Platon tvrdi da je najbolji tumač snova onaj koji najbolje shvata ličnost. Snove je poredio sa slikom u vodi koju i najmanji pokret menja. Onaj ko u iskrivljenoj slici može da vidi istinu, taj zna protumačiti san.
Aristotel objašnjava kroz činjenicu da je čovek u snu spreman i sposoban za sve, obrazlaže to kroz oslobađanje od stida, straha i razuma. Nema ludosti i bezočnosti koju ne bi počinio u snu.
Tvorac naučnih temelja znanja o snovima S. Frojd (Sigmund Freud) objašnjava da san maskira želju snevača. Kada su želje jake i neprihvatljive san ih preoblikuje tako da snevač pada u duboki san i ničega se ne seća posle buđenja. Zaboravljanje je u vidu predostrožnosti podsvesti snevača, koja se na ovakav način brani od neprihvatljivih i neprijatnih saznanja o svojoj ličnosti.
Oponent stavu Frojda bio je Alfred Adler (Alfred W. Adler), koji je smatrao da san čoveku lako ponudi mir, zavara ga, omogućava mu povlačenje pred neuspehom. Ponekad snevač u stvari uvežbava ulogu i tako doprinosi da ona postane stvarna, da učvrsti most koji povezuje problem sa ciljem kojeg se čvrsto drži. Da li su svi prvi mislioci i veliki tumači teorija o snu mogli da dopru do same suštine? Ili je to bio samo jedan mali pokušaj da se dokuči nedokučivo?
Vidoviti ili proročanski snovi, kako sam naziv kaže, podrazumevaju slike i događaje koji su naizgled nepoznati. U stvari, odgovor leži u duboko potisnutim percepcijama i mislima koje su nesvesno registrovane i nikada kasnije nisu doprle do praga naše svesti. Javljaju se kada čovek traži neka nova rešenja i on tada ulaže intezivan napor da do njih dođe.
Zatim, takozvani inspiracioni snovi. Sugerišu u kom pravcu treba tragati za rešenjem, dok umetnike mogu da inspirišu za predstojeća dostignuća. Upozoravajući snovi, koji ukazuju na prirodu moguće opasnosti, što naravno zahteva pravilno tumačenje ovakvog sna. Snovi transformacije: možda vam se desilo da sanjate da ste neko drugi u snu, u vidu životinje, predmeta ili neke druge osobe; takvi snovi mogu često ukazivati na nešto ka čemu stremite ili da se sa time identifikujete.
Nadam se da smo vam ovom kratkom podelom makar malo zagolicali maštu i želju da se pozabavite svojim snovima i njihovim dubljim značenjem. Možda se ipak potrudite malo više da dosegnete pravi odgovor koji leži duboko zaključan negde u vama.
Kao što smo već spomenuli, neki ljudi pamte svoje snove, dok ih se drugi nakon buđenja ne sećaju. Objašnjavamo to na ovakav način: da biste lakše prihvatili, možda makar malo porazmislili o našoj teoriji o snovima, da se svaki čovek stidom brani od moralno neprihvatljivih poriva koje oslobađa u snu, pod smanjenom kontrolom svesti. Smatra se da kada čovek jednom protumači svoj san ili njegov uzrok ponavljanja, samim tim ga se oslobađa i on se više ne vraća.
Stoga, vi imate pravo na izbor da li vam se više sviđa vaša stvarnost i da svoje nedoumice rešavate u sadašnjosti. Snovi su najbolji pokazatelji da se od prošlosti ne može pobeći, da ne možete od sebe pobeći i da sve što imate da uradite danas, ne ostavljajte za sutra.
Potrudite se da vam java bude lepa i prijatna, a snovi još lepši i živopisniji.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole… Umetnost – “Čaroban svet” njena definicija.