Prihvatamo da ženama treba više vremena da dožive orgazam. Svi tako kažu, stručnjaci, seks savetnici, muškarci i prijateljice. Brinemo se kako će nam ići sa novim partnerom, da li će on biti strpljiv i dovoljno nesebičan, da ispuni naše prohteve. Da li ćemo moći da se opustimo i prepustimo?
E sad, da li ste ikada imale ovakva predubeđenja i brige kad masturbirate? Kladim se u orgazam da niste. Ako ne možete da svršite za četrdeset sekundi, kad se same poduhvatite posla (minut ipo, kad baš odugovlačite), evo propustiću sledeća tri orgazma, iz opklade. Kako ću ih propustiti? Pa jedino tako što se neću ni baviti seksom, jer to je jedini, ali jedini način da ne doživim orgazam.
Nije orgazam ono što treba da dostignete, nego opuštenost i samopouzdanje
Ako krenete da se bavite radostima seksa sa svim predubeđenjima, strahovanjima i očekivanjima kojih vam je puna glava, koliko će vam trebati da se opustite? Jedno dve godine, verovatno. Pod uslovom da partner ne digne ruke od vas, doživljavajući vas kao frigidnu i nezainteresovanu, a to je svakako za njegov ego mnogo prihvatljivije, nego sve ostalo. Njega ne interesuje da li je do vas ili do njega, on prosto nema to strpljenje, koje je vama potencijalno potrebno.
Ukoliko mislite da niste zgodne, imate komplekse, ne volite da pokazujete grudi, ne volite da mu se izlažete raširenih nogu (mislite da vam je vagina prosto ružna) ne volite da vas hvata tamo gde ste debele i ne volite da vas gleda, šta onda volite? Da žmurite u mraku i da zamišljate kako ste porno diva, manekenka, glumica, da biste mogle da poverujete da možete da uzbudite muškarca i da smete u tome da uživate? Žena punog seksualnog integriteta ne postavlja nikakve uslove. Ona se sama opusti (ne očekuje da je muškarac opušta) upućuje ga na stimulaciju koja joj se najviše sviđa (ne čeka da on sam otkrije) predaje se u potpunosti i zaboravlja na sebe (ne čeka da prođe sto godina, dok stekne poverenje u muškarca i dok ne bude sigurna da je on voli i poštuje).
