Nikada se neće ponoviti ovaj dan. Tu stoji, čekajući da mu se udahne energija i da bude prekretnica ka boljem. Pretvoren je u uho i sluša tvoje želje. Čeka da napraviš korak i da ti želje sprovede u stvarnost. Ako želiš da se osećaš bolje, pregazićeš sve prepreke i doći do boljitka.
U prirodi mi je da sve revitalizujem. Ne volim isključivosti, a u prilog tome je i činjenica da se nisam opredelila da vidim sebe tu i tu, na tom i tom mestu, a što društvo i društvene norme nameću. Jedino što mogu da usmeravam u izvesnom smislu jesu moj talenat, volja, vera, snaga i istrajnost. Volju i htenje mogu da unapredim do najveće moguće mere ili će mi život kao prilika za sreću biti protraćen.
Želim i hoću da pomeram granice nadarenosti. Želim i hoću da idem dalje i napredujem, kao uspešan planinar koji želi da bude prvi koji je kročio na vrh. Stvaralačka inteligencija moje podsvesti dobro zna šta je za mene najbolje, gde se to najbolje nalazi i kako da dođem do toga. Potrebno je samo biti voljan to dodirnuti i ne osećati strah od visine. Vrh čeka da bude osvojen i da se sa njega ponosno maše svetu, prkoseći mu. Evo, uspela sam. To nije samo poriv da se bude prvi. Posredi je i snažan motiv da se pronađe nešto u sebi i da se postavi zadatak da se to i ostvari. Radoznalost koja nagoni da ostvarimo svoju želju, jer nas zanima kako je to u stvarnosti našeg maštanja.
Mogu sve
Imam veliku nameru, ali želim i malo delo. Ostvariću sve zamisli i namere, jer znam da ono što sam započela moram i da dovršim. Ne plašim se ničega iz prošlosti, sadašnjosti, budućnosti. Mogu da zamislim sebe kako uspešno podnosim život, jer je ono što treba da se podnese slatka muka, još jedna prepreka do uspeha. Hoću da me zadese sve te stvari koje život znače, pojedinosti koje raduju ili rastužuju, svakodnevne sitnice koje razbijaju monotoniju i čine život onakvim kakav on zapravo jeste – moj.
Nisam pametna kao Nikola Tesla, ne umem da pišem kao Kafka (Franz Kafka), ne izgledam kao Naomi Kembel (Naomi Campbell), ali ću iskoristiti priliku koja mi je pružena – život.
Dragana Janković je umetnik, konceptor, postmodernista, humanista, vajar i tako dalje… I tako dalje. I pre dnevnika i posle dnevnika sluša Dženis Džoplin, a u pauzi isključivo Betovena i Baha. Zna da je jedinstvena, kao i svi ostali. Katarina Anđelić Cakana wannabe. ”Takva sam kakva sam, takva mi je ćud. Kada mi je smešno, prsnem u smeh lud”.
