Imena velikih filozofa uglavnom su muška. Razlozi su brojni: uloga u društvenoj zajednici, obrazovanje, odlike epohe… Nonsens. Pokušali su da razumeju žene, pa su odlučili da se prebace na neki lakši kurs.
Poslednjih decenija hipoteza o komplikovanosti napadana je više puta i hektari šuma posečeni su, ne bi li nastali časopisi puni instant rešenja i mudrih recepata za razumevanje tih osobenih bića (engleski/Žena za 20 dana. Ako ne uspe, vraćamo pare, ženu zadržite). Reklo bi se da se napredak vidi koliko i kraj kruga, pa bih volela da predstavim svoje viđenje, bez ikakve želje da izazovem Treći svetski rat ili masovne replike besnih pripadnika nekada jačeg pola.
Pre bilo kakvog analiziranja, lovorike da se spale (Da ponovimo, lovorike, ne žene). Žena nije savršeno biće. Često idealizovano da, ali u realnosti sklono greškama, okićeno manama i začinjeno navikama. Poput muškarca. I njene želje su ljudske, ma koliko to nekima zvučalo nemoguće koliko i završetak Koridora 10.
Izraz lica muškarca koga su upravo pitali šta žena želi
Istina je da je prosečnom muškarcu izuzetno teško, da ne kažem nemoguće, da (nekom natprosečnom nije, ali od tog se, osim razumevanja žena, očekuje da uspostavi mir u svetu i jednom rukom podigne traktor) iskopa obrazac koji bi pripadnicu lepšeg pola doveo do pozitivnog odgovora. Pitanje nije: “Hoćeš li da se udaš za mene?”, nego: “Jesi li zadovoljna?”. Poteškoće nastaju usled nepoznate lokacije bunara želja, odnosno, “Ko uopšte zna šta žene žele, kad ni one same ne znaju” – uvreženo je mišljenje dobrog dela sveta.
Halt! Ako ste mogli da savladate Njutnove zakone i mitozu…
Tačno je da savremena žena nije u potpunosti nalik na onu od pre nekoliko vekova. Može da ima diplomu. I vozi kola. I ide u teretanu. Ali šta sve to znači? Večere ne morate da plaćate sami, ako se zapijete, može da vas odveze kući i prebije sa vama lika koji vas je ispsovao na semaforu (romantika na srpski način). I nije toliko loše, zar ne?
A šta vi treba za nju da uradite? Muka je vaša golema, jer nije dovoljno da izbacite debeli novčanik na sto i time sakrijete bojler ispod džempera, krive noge, malu inteligenciju ili loš zadah (jer ona može da izbaci deblji). Naravno, to vas neće mučiti ukoliko pored sebe želite kićanku, tj. sponzorušu, tada je novčanik sasvim dovoljan, i ako rintate kao konj 30 godina, narednih deset možete na miru da budete magarac u njenim rukama, tj. nogama. (Moram da naglasim da vas ima mnogo koji prevrćete očima na sam pojam sponzoruše, samo zato što ne znate kako do dubokog džepa, pa se hvalite snagom svog morala i standardima prema kojima sve predatorke padaju u prvom krugu. Malo ste nam se smučili.) Elem, ukoliko zaista želite normalnu devojku, potrebno je da date manje, a istovremeno više.
Budite prisutni, a ne misteriozni stranac koji dva puta godišnje svrati u njen stan i rečenice deli kao šef platu. Pričajte. Verbalno osakaćeni ili ne, vi to možete! Fond reči je možda teško proširiti, ali mahati rukama i nije. Ne zanemarujte je. Današnja žena zna da vi niste jedini muškarac na ovoj planeti, a i verovatno je u Deda Mraza verovala duže nego u priču o srodnoj duši. Pokažite joj da vam je stalo. Nađite svoj način izražavanja, pa makar limenkama piva napisali njeno ime. Zasmejavajte je (ako ste se do sada izvlačili na izgled, posetite dedu i tražite mu sliku iz mlađih dana. Da, isti ste.)
Budite tu kad je teško. Kad je srećna, danas može da ode sa drugaricama i popije dedin podrum i dve flaše koje je tata krio iza kupusa. Poverenje je intimnije od seksa. A kad smo kod seksa, ne uskraćujte ga. One ga sve više žele i nije lako sa tim alama izaći na kraj, ali ako ne možete, nađite normalan način da to objasnite. Hrkanje nije jedan od njih. Ne dozvolite da bude na poslednjem mestu svih vaših obaveza. Možda vam neće reći, ali ako je često zaboravljate, neće bacati mrvice do vaše, nego do Perine kuće (zasigurno najviše zloupotrebljavano ime u srpskom rodoslovu, te smo Peri ovog puta dali priliku da ne popunjava formulare, nego omasti brkove).
I na kraju, ukoliko vaša devojka nije jedna od nas dve koje potpisujemo ovaj tekst, shvatite ga kao dobru mašinu proizvedenu u Kelnu. Prodavac se kleo da radi kao zmaj, ali vam je uvalio uputstvo na nemačkom. Nađite svoje uputstvo i uživajte otkrivajući kako vaša draga funkcioniše.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
