Asertivnost je osobina koja se ceni i traži i zvuči kao da je asertivna osoba u nečemu stručna i upućenija od drugih. Pošto za ovaj pojam nemamo jednu, odgovarajuću reč u srpskom jeziku, usvojili smo englesku reč assertive, obuhvatajući njome osobine kao što su samouverenost, samosvest, uz neposredno, ali adekvatno ponašanje i poštovanje drugih. Asertivne osobe umeju jasno da izraze svoje misli, osećanja i stavove, na način koji nikoga ne vređa, nije svađalački i izazivački, nego pomaže u odvijanju komunikacije.
Asertivne osobe ne žele da dominiraju, da nekome nameću svoje stavove i nikog ne smatraju manje vrednim, one prihvataju različitosti i onda kad se ne slažu sa njima. I pritom umeju da iznesu svoje mišljenje i svoje stavove, a da nikog ne uvrede.
Zato što poštuju sebe, odnosno, imaju izgrađenu samosvest i samopoštovanje, poštuju i sve druge – svako je vredan poštovanja i pažnje, svačiji stavovi i mišljenja su vredna – ali sasvim je prihvatljivo i u redu da se ti stavovi i mišljenja razlikuju, odnosno, da budu suprotni.
Asertivna osoba ume da zaštiti svoje dostojanstvo u situacijama u kojima neko pokušava da njome manipuliše i da je iskoristi – to znači da je svesna onoga što neko pokušava i da ume da se iz toga pomeri, da napravi distancu i udalji se od te osobe i situacije, bez ikakve drame.