Kakvu god da ste verziju u životu čuli, bilo da vam neko sugeriše da pronađete svoju “lepšu” ili “bolju” polovinu, suština je ista – svima nam je potreban partner koji će ispunjavati “praznine” koje nam nedostaju. Mnogi narodi imaju svoju verziju ovakvih fraza, ali je ona koju koriste meštani Iberijskog poluostrva definitivno najslađa! Kada Španci žele da kažu da su pronašli “idealnog partnera”, oni govore da je ta osoba druga polovina pomorandže. Poreklo ovakvog razmišljanja potiče još od starih Grka, ali se u Španiji zadržala i dan-danas. Da li Španci znaju neke ljubavne tajne ili samo i dalje veruju da svako od nas ima svoju srodnu dušu?
Mit o polovini pomorandže
Poznato nam je da su stari Grci voleli da imenuju stvari koje vide oko sebe, da ih opisuju i da smišljaju priče i mitove. Na platoima su vodili beskrajne razgovore koje su zapisivali, pa ih danas možemo pročitati. Zbog toga smo u mogućnosti da verovanjima poput ovog – da svako ima svoju srodnu dušu – uđemo u trag. U Platonovom delu Gozba možemo da pročitamo o okruglim humanoidnim bićima koja su živela u antičkoj Grčkoj pre nego što su egejski Grci naselili ovaj predeo. Platon je verovao da su ova bića bila nalik pomorandžama uz dve glave, četiri ruke i četiri noge.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Postojala su tri tipa ovakvih humanoida – žensko/žensko, muško/muško i muško/žensko. Ova okrugla bića smatrala su da su potpuno savršena i živela su u savršenoj harmoniji jedni sa drugima. Utopljeni u svom ubeđenju da su perfektni, bili su sigurni da su jednaki bogovima zbog čega su zahtevali da ih prihvate na planini Olimp. Zevs je kaznio njihovu aroganciju tako što ih je munjom prepolovio na pola i prokleo da će samo ako pronađu svoju drugu polovinu ponovo dostići spokoj.
Da li smo i dalje u potrazi za drugom polovinom pomorandže?
Od momenta u kom smo se po prvi put zaljubili postali smo gotovo zavisni od tog osećanja. Kada stupimo u romantičan odnos sa nekim, vrlo često se dešava da u zanosu savršenstva, koje nas obuzme na početku, izgubimo razum. U tim momentima smo sigurni da smo pronašli svoju “bolju polovinu” – deo koji nam je oduvek nedostajao. Ideja o tome da smo rođeni bez druge polovine na početku života nam pomalo zvuči naivno, dok o tome malo ne razmislimo.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
