Genaralno, vrlo malo. Znamo da je 1 (jedan) posto svetske populacije aseksualan, ali i taj podatak je diskutabilan, jer ne postoje zajednice aseksualaca, osim na internetu u poslednje vreme i sigurno postoji mnogo onih koji kriju svoju aseksulanost, jer je društveno manje prihvatljiva od homoseksualnosti. Čak i LGBT zajednica ima distancu u odnosu na aseksualce, jer se seksualnost ispoljena na ma koji način ipak više uklapa u društvene (i supkulturne) norme, nego aseksualnost.
Aseksualnost se svrstava u seksualna opredeljanja, kao i hetero, homo i biseksualnost, a definiše kao indiferentnost prema seksu, nedostatak seksualne želje usmeren na drugu osobu. Ono malo istraživanja koje su obavljali terapeuti koji su se u svojoj praksi sretali sa ovim “problemom” ili “opredeljenjem” otkrilo je da postoje tipovi askesualnosti, koja se ispoljava na četiri dominantna načina:
Tip A oseća seksualni nagon, ali ne i romantičnu privlačnost (ovaj tip aseksualaca usmeren je na sebe i na nivou nagona svoje potrebe zadovoljava masturbacijom – ne oseća romantičnu privlačnost koja bi ga pokrenula u pravcu zbližavanja sa drugom osobom).
Tip B oseća romantičnu privlačnost, ali nema seksualnu želju (interesuju ga druge osobe, istog ili suprotnog pola i želi da postigne sa njima bliskost, oseća ljubav i povezanost, koje se definišu kao romantična privlačnost – platonska veza – ali ga ne zanima seksualno zbližavanje).
