Materijalistička orijentacija nepravedno polaže sva prava na dupe, jer ono ima i druge potrebe osim da mu bude udobno i meko.
Neki ljudi imaju posebne pokretače koji se nalaze u dupetu, a narodno ime im je pundravci. U raznim narečjima srpskog jezika ovaj naziv ima različite varijacije, ali radi se o istoj definiciji nemira i aktivnosti, koje su prosto naporne za posmatranje, jednako kao i za razumevanje. Zašto neko ne može da se svrti na mestu, nego stalno skače i mrda poput deteta sa poremećajem pažnje? Ili stalno zahteva od svih okolo neko angažovanje, reagovanje, učestvovanje, ili samo negde ide, skita, putuje, pentra se po planinama, zavlači po pećinama, roni po dubinama, rizikuje da skrši vrat u nekoj džungli, jer mu dupe ne da mira? Eto, ima pundravce. Male eksplodirajuće patrone energije, koje mirovanje iscrpljuje, a stalno kretanje ih samodopunjava i samoaktivira.
Sve je u redu dok je svakome svoje dupe centar sveta. Ali kad se težište pomeri na nečiji drugi centar ravnoteže, kad nam je nečija udobnost i dobrobit važnija od sopstvene, kad duševne potrebe našeg dupeta zahtevaju od nas da se angažujemo oko nekog drugog, ni tada nismo suštinski prevazišli sopstveno dupe, jer je to suštinski nemoguće. Samo radimo ono što naša potreba za ravnotežom zahteva. Dupe koje se poput satelita kreće oko drugih dupeta, ne može da se ugreje i njegova radna temperatura je prijatno hladna. U skladu sa starom ruskom mudrošću, koja glasi hladno dupe, toplo srce.
Pročitajte i ovo:
