Ti odlučuješ koliko ćeš davati
Ako ti osećaj govori da treba da daš sve od sebe, da bi bila mirna sa sobom i da bi znala da si učinila sve što si mogla, poštuj taj osećaj. Ali ako se daješ i ulažeš sa osećanjem da je to uzaludno – nešto u tebi zna da je mnogo bolje za tebe da odustaneš i prestaneš da se trošiš uludo – taj osećaj je takođe potrebno poštovati. Naročito je teško odlučiti da je dosta davanja, ako si zaljubljena u osobu pored koje si nesrećna i zabrinuta i sa kojom ostaješ samo zbog (lažne) nade da će se odnos promeniti, da će ta osoba prevazići svoja ograničenja i uzvratiti ti na pravi način. Možda moraš i tu da se daš do kraja, da bi znala da si sve učinila, ali gde je kraj? Ne treba da čekaš toliko dugo da izgubiš sebe i da počneš da živiš nečiji tuđ život i da rešavaš tuđe probleme. Dovoljno je da osetiš da to vrlo lako može da se desi i da si sebi najvažnija – jer toj osobi nikada nećeš biti toliko važna (jer ona to nije ni sama sebi) da bi se razvila i promenila. Ako moraš da nastaviš sama, onda učini to, uprkos žaljenju i izgubljenim snovima. Vratiti se sebi, nadoknađuje sve izgubljene stvari, koje ionako nisi ni imala, samo si ih priželjkivala. Uzaludno žrtvovanje će te oslabiti i iscrpeti – slušaj svoj unutrašnji glas i prepoznaćeš trenutak kada treba da odustaneš i povučeš se, da bi oslobodila i sebe i osobu koja nije u stanju da te prati i da ti uzvrati ljubav.
