“Pričaj mi o svom detinjstvu” rečenica je koja često služi da se njome podsmehnemo nečijem preozbiljnom shvatanju svojih problema, jer predstavlja kliše, kojim su terapeuti često predstavljeni u filmovima. “Imao je nesrećno detinjstvo” takođe je fraza, koju ponekad cinično koristimo da prokomentarišemo neprihvatljivo ponašanje neke osobe koja nas je uvredila ili povredila. “Idi pa se leči” još jedna je fraza koju izgovaramo kad smo besni na nekoga i smatramo da je ta osoba nerazumna i “nedokazana”, da nije baš načisto sa sobom u svojoj glavi i da to nadilazi naše strpljenje i argumentaciju. Svi ti izrazi našeg nestrpljenja, podsmeha, ljutnje i stavova prema tome šta je normalno, a šta nije, često mogu da se primene i na nas same, a u njima ima mnogo (neprijatne) istine. Nema osobe koja je odrasla bez ikakvih uznemiravanja, bez emotivnih povreda i ožiljaka koje one ostavljaju i koja se ponekad u teškim i neprijatnim okolnostima ne oseća kao dete – bespomoćno, nezaštićeno, neshvaćeno. Delovi naše ličnosti odrastu i sazru, dok neki delovi naše strukture ostanu nerazvijeni, u nekim mestima na sebi zaglavljeni smo u poziciji deteta, ali to obično ne primećujemo i ne osvešćujemo, dok ne počnemo da radimo na sebi i da se suočavamo sa svojim fiksiranim stavovima – ubeđenjima koja nosimo iz detinjstva, a koja ne dovodimo u pitanje, jer su ona deo strukture naše ličnosti i ubeđeni smo da su istinita. Ovih ubeđenja najčešće nismo svesni, ili ih samo maglovito zapažamo i osećamo, u trenucima kada nas ometaju (kada sami sebe sabotiramo) u postizanju nečega što želimo.
Stavovi o sebi
Ono što mislimo o sebi, nosimo iz detinjstva i ugrađujemo u sve svoje odluke, akcije i odnose sa drugima. Možda ste bili porodična mezimica, uvek draga, prijatna, nasmejana i vedra, “Sunce mamino i tatino” koje je obasjavalo njihove inače turobne živote i sada imate problem da kažete NE, da se konfrontirate, da stavite svoje želje i potrebe na prvo mesto i da se zauzmete za sebe, tamo gde vaša prijatnost i vedrina nemaju nikakvog uticaja. Možda ste ubeđeni da ste nespretni, nezgrapni, ružni, da niste dovoljno dobri i da je teško voleti vas, pa se u skladu sa tim i ponašate – zračite oko sebe na frekvenciji svojih uverenja i fiksiranih stavova i privlačite potvrde da su oni istiniti. Duboko u sebi osećate da nešto nije u redu, ali verujete da ste vi ono što ne valja, a ne vaša ubeđenja. Zato se svaki rad na sebi temelji na osvešćivanju pogrešnih uverenja o sebi, zasnovanih na porukama koje ste primili od drugih, a ne na onome što vi zaista jeste.
