Negde na kraju sveta, ušuškana između Nerudinog Čilea i Koeljovog Brazila, nalazi se Borhesova Argentina. Zemlja poznatog poete Horhea, prve dame Evite Perón; zemlja tanga, te tužne misli koja se pleše; zemlja čiji glavni grad nikada ne spava i koji je tu da vam pruži gostoprimstvo koje ćete pamtiti za sva vremena. Borhesov Buenos Aires querido je večni grad Južne Amerike koji jedva čeka da se upoznate da bi vam otkrio sve svoje tajne.
Posetiti Buenos Ajres ne znači samo preleteti Atlantski okean i reći prijateljima da ste u svoju kolekciju egzotičnih destinacija dodali i glavni grad Argentine, čije ćete fotografije kao kakav trofej odmah okačiti na neku od društvenih mreža. Posetiti Buenos Ajres je mnogo više od toga, nešto kao doživotno prokletstvo zbog kojeg ćete mu se uvek vraćati, jer dovoljno je da samo jednom prošetate ulicama San Telma, najstarijeg kvarta grada kojeg krase plesači tanga i prodavci starina, ili pak parkom Palermo i spustite se niz aveniju Santa Fe, da vam svi ostali gradovi postanu prosto neuporedivi sa argentinskom prestonicom.
Jedan poznati pisac rekao je za Buenos Ajres da je prefinjen kao dijamant, šarmantan kao Kazanova, sa mozgom poremećenog genija i stavom supermodela. U njoj će vam se lako desiti da budete zavedeni, šarmirani i inspirisani, ali i da se osetite kao kod kuće. Najživahnije je, kažu, u centru grada, koji u sebi nosi više evropski nego latino duh. Njega krasi Avenija Florida, poznata pešačka zona u kojoj ćete sresti ulične zabavljače i prodavce jeftinog nakita koji će svojim veštim govorom uspeti da vam izvuku i poslednji pezos. Avenija Florida, osim po kupovini,veoma je poznata i po galeriji Pacifik.
U šetnji centrom, zapadno od Avenije Florida, dočekaće vas veliki obelisk, simbol grada koji krasi Trg Republike, siguran znak da se nalazite u kvartu San Nicolas koji je dobio ime po istoimenoj crkvi koja je srušena 1930. da bi se napravila najšira avenija na svetu, Avenija 9. jul. Trg koji je zajedno sa obeliskom dizajnirao Alberto Prebisch, otvoren je za posetioce 1937. i tokom godina se dva puta menjao da bi konačno 1962. dobio sadašnji izgled.
U Buenos Ajresu nalazi se jedna od najpoznatijih zgrada opere Južne Amerike, pozorište Colón za koje stručnjaci kažu da po akustici dostiže milansku Skalu.
Ako krenete put juga, stići ćete na trg od izuzetnog istorijskog značaja, koji je dobio ime po Majskoj revoluciji iz 1810, koja se završila 1816. oslobođenjem zemlje od Španije, a koji je od 19. veka centar svih političkih prevrta ne samo prestonice, već i čitave zemlje. Na Trgu Mayo protestovali su mnogi, od poklonika Perona i njegovog režima do članica “majki Majskog trga“ koje i danas svakog četvrtka prošetaju njime u znak sećanja na sve desaparecidos.
S jedne strane Trga Mayo nalazi se katedrala Metropolitana, a sa druge Casa Rosada, predsednička palata sa legendarnim balkonom sa kog se Evita Perón obraćala narodu. Osim kancelarije Kristine Fernandez de Kiršner (Christina Fernández de Kirchner), predsednice Argentine, tu je i muzej Casa Del Gobierno, koji sadrži sve važne objekte vezane za istoriju zemlje.
Kada ste već u argentinskoj prestonici, greh bi bio da ne posetite uličicu Caminito punu restorana, uličnih slikara i boema, koja podseća pomalo na pariski Montmartre i londonski Camden Town, ali naravno na latinski način. Ova vesela uličica, pravi pravcati muzej na otvorenom, nalazi se u siromašnom kvartu La Boca, na samoj ivici grada, koji je poznat i po fudbalskom stadionu Bombonera na kom je igrao i čuveni Diego Maradona.
I to nije sve: ovoj šarolikoj razglednici Buenos Ajresa nedostaje jedan bitan ali bizaran detalj: najpoznatije groblje na svetu. Cementerio de la Recoleta, na kojem počivaju poznati Argentinci, nalazi se u istoimenom kvartu koji važi za jedan od najprestižnijih u prestonici. Na ovom groblju leže svi Borhesovi ljubavnici i ljubavnice, ali ne i sâm pesnik, iako je želeo da baš ovde bude njegova poslednji dom. Tu je večna kuća Evite, ali ne i Peróna, koji je sahranjen pored svoje prve supruge. Između ostalih, na ovom groblju počivaju i ostaci mnogobrojnih argentinskih predsednika.
Buenos Aires querido je grad za koji je Borhes s ljubavlju govorio da je večan kao što su to vatra i voda. Grad koji je u stanju da vas tužnom melodijom tanga rasplače i ispriča vam svoju životnu priču koja će vam se, dok hodate ulicama San Telma, prosto uvući pod kožu da će vas uvek pratiti i pozivati da se vratite. Buenos Ajres, grad koji vredi posetiti.
Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka bez kojih ne može i od kojih je, jednog dana, pre dve godine, nastao roman prvenac “Balkanski virus”. Ne može bez Italije, koja je njen dom već 11 godina, porodice i prijatelja raštrkanih svugda po svetu. U slobodno vreme vodi svoj multi-cultural blog From Italy With Love.