Kao neko ko je svojevremeno uživao u steampunk modi, i svemu propratnom što donosi ova neverovatna supkultura, uvek me raduje da o njoj diskutujem. Mnogima na prvi pogled steampunk moda deluje nepristupačno i nedodirljivo, ali se čini da su steampunk trendovi krenuli da se vraćaju, što znači da može da doživi veliku ekspanziju, ponovo, u veoma kratkom periodu.
Do sada smo već svi veoma dobro upoznati sa neprekidnim ciklusom dolazećih i odlazećih trendova koji infiltriraju naše društvene mreže, i internet generalno. Naravno, ne može da prođe jedan tekst a da ne pomenemo Y2K modu, jer je to trend koji je ove godine bio najdominantniji, i o kome se najviše pisalo.
Sa velikim povratkom indie muzike, Tumblr i emo estetike, čovek ne može da se ne zapita šta je sledeće? Kako bismo adekvatno odgovorili na to pitanje, moramo da se vratimo malo unazad, kada je delovalo da je tehnologija imala pravi revolucionarni potencijal.
Kao jedna od poslednjih preostalih supkultura iz 2010-ih koja nije prošla kroz vrtlog trendova savremene kulture, steampunk bi trebalo da se vrati u našu nostalgijsku tendenciju, ali zašto nije? Haštag #steampunk trenutno ima preko 460 miliona pregleda na TikToku, tako da očigledno postoji rastuće interesovanje za ovim fenomenom. Ali, osim očigledno obećavajućeg prisustva na mreži, supkultura tek treba da poprimi bilo kakvu primetnu kulturnu relevantnost.
Šta je zapravo steampunk?
Ako do sada niste bili upoznati sa steampunkom, veoma rado ću vam objasniti o čemu se radi. Termin steampunk je prvi put skovao pisac K. W. Jeter 1987. godine, kako bi se opisao podžanr naučne fantastike koja je uključivala devetnaestovekovnu estetiku i retrofuturističku tehnologiju koja je bila inspirisana fiktivnim mašinama iz brojnih romana.
Ipak, retroaktivno, ovaj termin se odnosi na mnoga pisana dela koja su kreirana pedesetih godina. Tako se kao primeri vizuelnog steampunk iskustva mogu izdvojiti animirani filmovi koje je radio Hayao Miyazaki poput Future Boy Conan (1978), kao i Laptura: Castle in the Sky (1986), u kojima se mogu videti fantastične verzije stare industrijske Evrope koju su ispunili dirižabli i različiti vazdušni brodovi, pirati i roboti koji rade na paru.
Tužna stvar je, što se tiče mejnstrima, steampunk ne postoji, a ako postoji, onda se ne smatra dovoljno kul estetikom, i često ume da izaziva prezir, kao kada se govori o, na primer, odraslim ljudima koji su Disney fanovi (ne brinite, ovde ste sigurni). Steampunk se obično povezuje sa parovima srednjih godina u neobičnim britanskim gradovima, berbernicama i entuzijastima serija kao što je Doctor Who, ali to zaista nije tako.
Dok sam se kretao među onima koji su, takođe, delili ljubav prema steampunku i drugim supkulturama, više je bilo mladih nego starijih, a to sam isto mogao da vidim na brojnim fotografijama i videima sa festivala u inostranstvu. Jedan od najpopularnijih festivala sa kojeg možete videti neverovatne fotografije je Wave-Gotik-Treffen, koji se održava u Nemačkoj. Iako je ovaj festival prvenstveno posvećen pripadnicima gotik supkulture, ništa ne može da zameni prizor viktorijanskog piknika na travi, ispunjen steampunk kostimima. Zaista deluje kao da ste transportovani u industrijsko viktorijansko doba.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Kako je TikTok uništio lični stil
Problem u širenju steampunk kulture
U poslednjih nekoliko godina smo mogli da vidimo povratak različitih estetika koje nisu smatrane lepim, da tako kažemo, kao što su maksimalistički cutecore, cottagecore i slične estetike, ili onih koje su više inspirisane savremenom pop kulturom. Jedan od novijih dizajnera, James Wallace, nedavno je na jednom od svojih Instagram naloga objavio tizer o kolekciji za koju postoji mogućnost da njena tematika bude upravo steampunk.
Međutim, iako bih bio srećan da vidim da se steampunk probije u mejnstrim, ne mislim da moda treba da se služi supkulturom kao inspiracijom, jer onda reč “supkultura” gubi svaki smisao. Naravno, drugačije je kada couture moda kao inspiraciju koristi određene komade ili stilove kako bi se iskazala umetnička strana mode, ali bi upliv određenog stila, u ovom slučaju steampunka, delovao kao njegovo potpuno uništenje, jer bi se onda izgubio svaki smisao alternativnog stila.
View this post on Instagram
“Crvene zastavice” u vezi sa širenjem steampunka
Istraživanje o mišljenju savremenika po pitanju steampunka me je dovelo do jedne krajnje neočekivane tvrdnje. Naime, kada se radi o bilo kojoj supkulturi koja “glorifikuje” viktorijansko doba, rečeno je da bi se u svakom slučaju mogle naći pojedine “crvene zastavice”.
S obzirom na to da je ova nostalgična estetika povezana sa kolonijalizmom, mnogi smatraju da je pomalo i zlokobna. Moram da budem iskren da nikada nisam razmišljao na taj način. Isto tako, naglasak na “avanturama” i istraživanju gde se koriste zemaljski resursi takođe deluje neprikladno za sadašnjost, gde smo svi previše svesni katastrofalnog uticaja čoveka na svet prirode.
Hajde da ponudimo drugačiji ugao
Možda je vreme da zaustavimo prethodno mišljenje pre nego što ode predaleko. Suština steampunka je reimaginacija viktorijanske spekulativne fikcije, gde su para i parne mašine (kako i sam naziv kaže – STEAMpunk), a ne struja, bile na glavnom frontu tehnološkog razvoja. Ako sagledate svet oko sebe, danas se, takođe, nalazimo na jednom takvom frontu, samo što nije u pitanju para, nego silicijum.
Primetio sam da se steampunk kao koncept uglavnom ubacuje u filmove, serije, video-igre i knjige koje se u velikoj meri tiču postapokaliptičnih tema. Ako svet oko nas danas sagledamo kao takav, gde nas okružuje rat, nestašica namirnica, visoke cene, globalno zagrevanje, problemi sa zagađenjem i plastikom (da ne nabrajam dalje), možemo se na određeni način poistovetiti sa steampunk romanom, zar ne? Iako je prirodno da želimo da pobegnemo od problema, možda nam razumevanje “kako se zavrtnji okreću” i kako određeni procesi teku mogu pomoći u povezivanju sa sadašnjim vremenom i svime što se oko nas dešava.
View this post on Instagram
Konačno pitanje – da li će se steampunk vratiti?
Nakon detaljne analize i istraživanja, postoji vrlo mala šansa da se desi veliki povratak ili “revival” steampunka, barem ne u meri kao što je bio popularan početkom 2010-ih godina. Moram da priznam da bi me, uprkos tome, mnogo radovalo kada bih video ljude na ulici sa ogromnim šeširima, korsetima, avijatorskim naočarima i viktorijanskim suncobranima.
Postoji mogućnost da vidimo i ponovni povratak gotike, koja bi se razvila u vrstu neo-viktorijanskog stila, a koji je veoma blizak steampunku. Ako je ljudima potrebno da zamišljaju kako putuju dirižablom i pričaju sa automatonima u našem postapokaliptičnom vremenu, neka tako i bude. Ništa drugo nam ne preostaje osim da vidimo šta će vreme učiniti.
Ako vas zanima da detaljno čujete o istoriji steampunka i saznate čitavu srž ovog “pokreta”, preporučujem vam da odslušate jedno malo starije predavanje o toj temi, za koje sam siguran da će vam se dopasti. Pritom, dobijate pregršt preporuka za filmove i serije koji se smatraju pravim steampunk vizuelnim iskustvima. Video možete pogledati OVDE.
View this post on Instagram
Pročitajte i ovo: Obline izlaze iz mode – da li zaista nismo ništa naučili o trendovima tela?
Naslovna fotografija: instagram.com/_scarlet_model
Nenad Grubanoski
