Niste psiholog kada ste student psihologije, ali to je prvo što će vam se desiti – da svakog posmatrate kao pacijenta i da svima postavljate dijagnoze, uključujući i sebe. Ljudi će vam u šali govoriti da su svi psiholozi ludi, ali vrlo brzo ćete shvatiti koliko zbilje ima u toj šali, jer ćete upasti u sve moguće stereotipe. Nemojte se braniti i buniti – prihvatite ih, jer ćete ih tako brže prevazići i nadrasti. Ali, hej, pa vi to već znate!
Čim počnete da govorite o simptomima raznih poremećaja ličnosti, počećete da postavljate dijagnoze. Preispitvaćete najpre sebe – i naći ćete kod sebe sve simptome, manje ili više izražene, sporadično ili stalno prisutne. Možda ste stvarno šizofrenični, psihotični, bipolarni i upisali ste psihologiju jer želite da izlečite sebe. Uh, to je loše, ne možete sami sebi da budete terapeut. Ali, i drugi su ludi. Svi oko vas imaju simtome raznih poremećaja. Ako nastavite u tom pravcu, shvatićete da ne možete da postavite dijagnozu samo nekome koga ne analizirate. Svakome se može pripisati neka dijagnoza. Hm, da, svi su uvrnuti, normalnost je samo prosečnost, a prosek nije realan, svako odstupa od njega, svako je manje ili više iznad ili ispod tog proseka. Normalnost je mit, ludost je opšta dijagnoza, znači, te pojmove brišete iz rečnika. Bravo, savladali ste prvu lekciju budućeg terapeuta!
View this post on Instagram
Frojd je zakon. Dobro, Jung je zakon, ali Frojd je ipak prvi neke stvari provalio i njegove teorije se moraju uzeti u obzir. I verovatno ćete biti u stanju da o njima raspravljate u bilo koje doba dana i noći, pozvani i nepozvani. Zapravo, jedva ćete čekati da pričate o tome i služićete se svojim znanjem da fascinirate društvo. Svi su čuli za Frojda i svi imaju stereotipne asocijacije kada se on pomene. Samo napred, čekirajte i taj korak!
Učite APA standarde kao pesmicu. Koristite ih u pisanju svakog rada, jer morate navesti sve relevantne podatke kada navodite izvore literature. U suštini, to je psihološka gramatika, koja vas smara toliko da vam je mnogo lakše da je naučite „u prste“ nego da stalno osećate koliko vas smara. Savladate APA standarde, kao što savlađujete pisanje levom rukom – jednog momenta prestane da bude naporno i da zahteva koncentraciju i postaje prilično tečno, pa čak i čitko.
