Verovatno ste svesni da imate pojedina štetna ponašanja i navike, koje nastojite da promenite ili ublažite, ali određena svakodnevna ponašanja možda uopšte ne dovodite u pitanje.
Kada se radi o mentalnom zdravlju, trudite se da pratite preporuke – meditacija, vođenje dnevnika, praktikovanje zahvalnosti, rad sa terapeutom – ali na vašu psihološku i emocionalnu stabilnost utiče vaš uobičajeni način života koji možda uopšte i ne preispitujete.
Štetna ponašanja i navike koje utiču na mentalno zdravlje
Izolacija i loše društvene interakcije
Odvojenost od drugih i izbegavanje kontakta može uzrokovati promene u mozgu slične anomalijama kod Alchajmerove bolesti, pokazala su istraživanja. Izolacija spada u štetna ponašanja koja povećavaju rizik od depresije, stresa, anksioznosti, usamljenosti, srčanog i moždanog udara. Svakako vam nisu potrebne nezdrave društvene interakcije, ali potrebno je da izgradite i održite zdrave.
Ako ste mislili da se u zdrave društvene interakcije mogu ubrojati vaši kontakti preko interneta – varate se. Internet komunikacija spada u loše društvene interakcije, one koje nisu realne i istinite i ne omogućavaju kvalitetno vreme sa bliskim osobama. Kada se uživo ne družite sa osobama koje volite i koje vas vole, možete emocionalno izgladneti.
Štetna ponašanja – multitasking i prezauzetost
Stalno smo zauzeti i dan nema dovoljno sati za sve što moramo da obavimo. Da biste održali mentalnu stabilnost morate naučiti da postavite prioritete. Najčešća zamka u koju upadaju zauzeti ljudi je multitasking – ne praveći razliku između važnih i hitnih stvari, možete se naći u situaciji da žonglirate sa nekoliko hitnih zadataka koji zapravo nisu važni. To vas može svakodnevno iscrpljivati toliko da ne možete da se koncentrišete i posvetite važnim zadacima. Morate naučiti da usporite i da se fokusirate na ono što je važno – štetna ponašanja multitaskinga i preopterećivanja, dovode do sagorevanja.
Ne stavljate sebe na prvo mesto
Ovde se štetna ponašanja odnose na nedostatak granica i nesposobnost da kažete NE. Pristajati na sve što se od vas traži, u poslovnom i privatnom životu jednostavno nije zdravo. Drugi vas percepiraju kao nekog kod koga sve može i sve „prolazi“ i prestaju da obraćaju pažnju na vas, počinju da vas uzimaju zdravo za gotovo, ne razmišljaju o vašim osećanjima i iskorišćavaju vas. Umeće stavljanja sebe na prvo mesto i razvijanje navike da postavite sebi pitanja kao što su „da li je to dobro za mene“ ili „da li mi je to iskustvo potrebno“ pre nego što pristanete na nešto što će vam oduzeti vreme i energiju, a ništa vam neće dati zauzvrat. Naučite da postavite granice – a preko granica se može pregovarati o odgovarajućoj nadoknadi (u vremenu, pažnji, novcu…) za ono što se od vas traži. Ali, imajte na umu i to da oko nekih granica nema pregovora i kompromisa i da ih morate održati neprobojnim, da biste sebe zaštitili ne samo u trenutku nekog dešavanja, već na duge staze. Kada ljudi shvate da imate čvrste granice, povlače se, počinju više da vas poštuju i oklevaju da vas uznemiravaju svojim zahtevima i problemima.
Majica: P….S….Fashion, Sako: Hugo, Farmerke: Fashion&Friends, Nakit: Swarovski, Cipele: privatno vlasništvo
Pročitajte i ovo: Kako ishrana utiče na naše mentalno zdravlje
Štetna ponašanja potiskivanja misli i osećanja
Prezauzetost ljudi često sami kreiraju – lakše je zatrpati se preko glave bilo kakvim poslom i iscrpeti se u tom naporu, nego preispitivati sebe, razmatrati svoje misli i baviti se svojim osećanjima. Navika samoposmatranja i introspekcije je jedna od najzdravijih navika koje se najteže usvajaju. Strah, anksioznost, bes i ostala neprijatna osećanja nećete prevazići tako što ćete ih ignorisati i potisnuti, već tako što ćete se sa njima suočiti i obraditi ih.
Osećanja koja ne procesuirate, već ih samo potiskujete, imaju tendenciju da se nagomilavaju i nanose dugoročnu štetu. Unutrašnji pritisak dovodi do eksplozije ili implozije, koje se iskazuju kroz nervne slomove, napade panike, preterane emocionalne izlive, ali i kroz razvijanje zdravstvenih stanja koja ugrožavaju i vaše fizičko zdravlje i mogu se pretvoriti u ozbiljne bolesti. Ne zaboravite da je vaš um organski povezan sa vašim telom, odnosno, da vaša mentalna i emocionalna stabilnost imaju veliki uticaj na vaše fizičko zdravlje.
Nedostatak kretanja i sunčeve svetlosti
I kad smo kod veze između uma i tela, važi i obrnuto – telesno stanje utiče na naše raspoloženje, na naše misli i osećanja. Kada ne vežbate i ne krećete se dovoljno, telo nema priliku da proizvede hemiju koja podstiče raspoloženje. Dakle, pokrenite se – pored brojnih fizičkih koristi od vežbanja, ima i mnogo psihološke, emocionalne i mentalne koristi.
Najbolje je da rekreaciju obavljate napolju, po dnevnom svetlu, da biste upili dovoljno sunčeve energije, koja je neophodna za proizvodnju vitamina D, koji opet, ima važnu ulogu u telesnoj hemiji koja popravlja raspoloženje. Boravak na suncu takođe pomaže da optimizujete svoj cirkadijalni ritam, da bolje spavate i jasnije razmišljate.
Loše navike spavanja i ishrane
Rizici za mentalno zdravlje se povećavaju kada nemate adekvatan noćni odmor i ne spavate dovoljan broj sati povezano. Možda ste noćna ptica, koja uživa da bude aktivna kada se svet smiri i utiša, ali život je organizovan prema dnevnom ritmu u kome morate da učestvujete – barem povremeno, ako ne svakodnevno.
Nedostatak sna jednako kao i nedostatak kretanja spada u štetna ponašanja koja narušavaju fizičko i mentalno zdravlje, a ako tome dodate i neadekvatnu i neredovnu ishranu i konzumiranje alkohola i supstanci – utirete put ka mentalno mračnom mestu i opterećujućim emocijama.
Štetne navike utiču na raspoloženje, samopoštovanje i odnose, kao i na veštine suočavanja.
Ljudi mogu skliznuti u štetna ponašanja i navike jer su ona privlačna i obezeđuju trenutno dobro osećanje. Sadržaji na društvenim medijima mogu stvoriti osećaj ispunjenosti koji nije realan, ali je lak i zabavan i omogućava da izbegnete obradu svojih misli i osećanja.
Lako je ostati budan pola noći uz omiljene serije i izbeći vežbanje (jer nemate energije za to), kao što je lakše pojesti parče pice, nego spremiti sebi zdrav obrok. Ali puno lakih a nezdravih ponašanja i navika se vremenom sabiraju i dovode u rizik vaše mentalno i fizičko zdravlje. Na vama je da to promenite, uz malo (više) discipline i odgovornosti prema sebi.
Pročitajte i ovo: Mogu li loši odnosi da vam naruše zdravlje?
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević
