Zamislite svet u kome nema obrazovanja, nema vrtića, škola, fakulteta, ne čitaju se knjige, ne ide u pozorište, da se jednostavno više ne razumemo. Da li je to zaista smak sveta ili se može i opstati sa jednom trećinom mozga, koja ionako ne služi ničemu, već samo nižim potrebama – jedi, pij, obuci se, presvuci se, lezi da spavaš. Da li nam se takva budućnost sprema ili ćemo zajedničkim snagama učiniti sve da do tog ništavila ne dođe? Ljudi ne shvataju koliko je obrazovanje važno, uglavnom za one koji su jedva završili i srednju školu fakultet je misaona imenica.
Ne bih da nipodaštavam ljude na osnovu obrazovanja, ali nažalost, zbog njihove pasivnosti drugi ispaštaju. Svakoga dana se gušimo sa ljudima koji jednostavno vole kič i šund, koji znaju jedino za tabloide i grandovske parade, laki humor i to im je sasvim dovoljno. Dokle više da trpimo ugnjetavanje od strane ljudi koji ne vide dalje od života iz kutije?
Kada sam bila mala, nikada nisam razmišljala šta ću biti, kao sva ostala deca. Bilo mi jedno na pameti – igra i samo igra. Kada sam završila fakultet, shvatila poteškoće nalaženja posla i svega što se oko mene dešava, poželela sam da još malo nastavim da se igram. Kada bi sve bilo tako jednostavno, gde bi nam kraj bio? Iako mi se nastavak studija činio pomalo apsurdnim posle tolikog učenja, jer kada pogledaš oko sebe da ljudi koji imaju manje škole od tebe bolje prolaze, snalažljiviji su, zapitaš se zapravo, da li je bitno obrazovanje i kome je bitno. Meni možda, ali kada završiš faks i odeš na intervju za posao, prvo što te pitaju je da li imaš iskustva, a ti skoro do juče samo u knjigu gledao. Pomisliš šta sa ljudima nije u redu, kako sve gledaju iz pogrešne perspektive. Zbog takvih stvari čovek ne može ni da bude motivisan, da nastavi dalje sa školovanjem.
Kome treba škola, kada je u suštini bitna praksa i kolika je tvoja snaga da nosiš džakove ili da sa malo znanja matematike radiš na kasi u radnji. Ono što je ključno jeste da se znanje ne ceni dovoljno, da se ne ceni trud koji je student uložio da završi taj fakultet, jer da je zaista lako učiti, onda bi svi verovatno bili intelektualci. Suština u obrazovanju jeste motivisati ljude, zašto treba da studiraju, koja je svrha toga, da će biti emocionalno inteligentniji, kultivisaniji, znati prave vrednosti svega što ih okružuje. Stoga, ukoliko niste upisali fakultete ili neke kurseve, nikada nije kasno, iskoristite blagodeti koje vam ovaj život pruža i nemojte nikada reći ne knjizi, jer u znanju je spas.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.