Znate onu decu koja se razlikuju od drugih koji stalno nešto zapitkuju i trče okolo. Onu decu koja su u stanju da satima ćute i razmišljaju ko zna o čemu.
Da li ste vi bili jedno takvo, stidljivo dete?
Ako vas je majka pratila u osnovnu školu svaki dan, jer se tamo niste prijatno osećali, ako je i najmanje obraćanje pažnje okoline na vas u vama izazivalo nelagodu, a u srednjoj školi ste bili onaj “čudak” koji se ni sa kim ne druži, onda ćete najbolje razumeti kako je to teško.
Ipak, na fakultetu ovakva deca obično dobijaju samopouzdanje i prestaju da budu stidljivi. Izabravši svoje interesovanje, postaju okruženi ljudima poput sebe. Više nema uloge koju moraju da igraju ili okvir u koji moraju da se smeste.
Nakon toliko godina koje su proveli usamljeni, ovi ljudi su dosta vremena proveli posmatrajući sebe i okolinu. Umesto truda da stalno budu u centu pažnje i želje da se svima dopadnu, ovi ljudi su imali vremena da spoznaju sve svoje kvalitete i prouče mane ostalih.
Najveće vođe svih vremena nikada nisu opisivane kao pune sebe ili egocentrične. Biti vođa znači razumeti šta ljudi žele i biti svestan kako je onim ljudima koji nisu u centu svih dešavanja.
Stidljivost nije loša osobina
Stidljiva deca su ona koja su slušala više nego govorila, učila više nego što su se pravila pametna.
Zato su ovi ljudi u prednosti. Jer jednom kad odrastu i shvate svoje kvalitete ništa ih neće sprečiti da budu najuspešniji u svom poslu.
