Kad znaš da si u nečemu sjajan, ali to radije zadržavaš za sebe
U društvu shvataš da neko lupeta o nekoj temi u koju si savršeno upućen, ili da bolje pevaš od svih koji se otimaju za mikrofon i urlaju – jer tako se to radi na karaokama – i radije ćutiš, jer se bojiš da nećeš umeti da izložiš ono što znaš, ili da ćeš nekako uspeti da ispadneš smotan i tupav. Zadovoljavaš se tihim uživanjem u tome što su svi dobro raspoloženi i ostavljaju te na miru.
Kad imaš traume iz detinjstva od „hajde izrecituj ono što ti tako lepo umeš“
Ispunjavanje roditeljskih očekivanja nije za svako dete totalno traumatično, ali za osetljivu i stidljivu decu, roditeljski pokušaji da ga ohrabre i zahtev da ih učini ponosnim, apsolutni je užas. A onda kad počneš i umesto reči krenu suze, brižno roditeljsko opravdanje „mnogo se stidi pred drugima, a stvarno to lepo ume da izrecituje“ zadaje završni udarac u disciplini deformisanja samopouzdanja.
Aleksina Đorđević
