Stiglo nam je proleće. Malo se koleba, ali tu je. I s obzirom da je unikatno kao i svako, hajde da ga maksimalno iskoristimo.
Čitajte
Iznesite belo jastuče za stolicu na terasi i uz čaj ili kafu krenite da se ozbiljno bavite sobom. I nemojte se potcenjivati. Odaberite sebi prikladnu filozofiju – budite ovog proleća aristotelovci, budite umereni, kao najbolje birajte srednji put, budite stoici, jer “blažen je onaj koji je zadovoljan onim što ima“, budite pravoslavci, jer je to plemenita filozofija.
Ovoga proleća nemojte čitati bilo šta. Nikako. Dakle “knjige“ na temu kako da ga “ščepate“, kako da mu/joj zamažete oči ili kako da postanete lepi, zgodni, neophodni – NIKAKO! Vas ne zanima kako i zašto je neko prodao svoj ferari – odkud vama ferari? A i šta biste sa njim?
Opasno je čitati bilo šta jer vam život uređuju misli, samim tim one ne smeju postati toksične.
Predlozi:
Branislav Nušić – Autobiografija
Pisma prijatelju – Seneka
Barbara i druge pesme – Prever
Posetite pijacu u svom gradu
Ovih dana beogradske pijace su čarobne, sigurna sam da ni drugi gradovi ne zaostaju. Pijace su obojene kao za svetsku izložbu, i ako zastanete i oslušnete sebe čućete da vam boje i mirisi prijaju. Skinućete naočare, vi ćete videti autentične boje, a svet će videti vas. Od prodavaca ćete sigurno dobiti iskren i vrlo bitno uljudan kompliment, neretko i neku voćku na dar jer ste nasmejani, jer se trudite, jer pokušavate iako se vidi da ste na terenu voća i povrća strogi amater. Dobićete i objašnjenje zašto su recimo manji šampinjoni bolji od većih uz opasku da biste mogli malo da čitate pa ćete svašta nešto saznati. Znači opet priča iz prethodne stavke.
Razmislite malo o nekom povrću, mene lično je ovog proleća na razmišljanje podstakla cvekla. Na nju ne utriče radijacija, zračenja i ona ne zadržava otrove, nije li to i naš cilj ovoga proleća? Nije li to ponos i nemirenje?
Kupite zumbule
Ako vas neko već nije obradovao obavezno kupite cveće. Kao dar sebi i još nekom. Zumbuli se uklapaju u svaki enterijer i mirišu danima. Moje dame, i naše jače polovine se obraduju cveću. Provereno!
Skinite maske i šminku
Najlepši smo kada smo čisti i autentični. I nemojte pokazati 80% kože prvim zracima sunca. Pustite samo ovaj put da vas slute.
Zaboravite sve propale projekte
Ono što nije bilo, nije ni moglo biti.“Oprostite se lepom rečju, poželite im sreću jer vi niste nužan preduslov njihove sreće. Onda zagrlite svoje prijatelje, prošetajte do Kališa, udahnite duboko, upijte što više plavetnila, zahvalite se što imate privilegiju da vidite te dve reke i pustite sve ružno niz vodu. Ljutnju, tugu i bes ne smete nositi sa sobom, uzeće vam svežinu i vrcavost, a to nam je neophodno da bismo potpuno osetili ovo proleće, buđenje i cvat koje, zapamtite, ničim nismo zaslužili.
Ne dozvolite da vas iko svrstava u kategorije
Vi ste jedni i jedini. Vi ste kategorija za sebe. I svojim postojanjem i delima pišete nova pravila i pišu se nova pravila prilagođena samo vama. Pa tako možete biti devojčice i u osamdesetoj. Ništa nije lepše no u proleće sresti jednu takvu devojčicu – crveni nokti i vragolast osmeh. Kaže da je bilo lepih aprila, ali sa ovim se ni jedan ne da porediti. Žali se da nema šta da obuče, nije se spremila za novu sezonu. Kaže da je mnogo toga prošla, ali da oseća da najbolje tek dolazi.
Vratite se na zagrljaj
Kako kome, opet zima je bila klizava. I verovatno ste padali. Boli! Boli činjenica da niste mislili na vreme, da verovatno nikada nećete postati mačke, koje se uvek dočekaju na noge, vi poslovično uvek o patos i zidove udarate glavom. Pa onda, kad ste već pali i kada su svi videli vaš pad i kada su se još i nasmejali, treba ustati. Ipak, sigurno vam se desilo da se taman kada ste ponovo krenuli glavom ka patosu stvorio neko i uhvatio vas u letu. Niste pali na pod nego u zagrljaj. I gospoda se nije zasmejala, gledali su u neverici. Još ima ovakvih?
Da li ste se lepo zahvalili, stvar je već kućnog vaspitanja. Sada je proleće. I bez obzira na sve treba da se prisetite tih ljudi, da ih nađete i zagrlite tek tako. Vratite se na zagrljaj, jedino se na to i ima smisla vraćati.
I za kraj obratite pažnju na jednu bebu – Wannabe magazin
Kako reče naša modna urednica ta beba ima samo šest meseci, a ja dodajem da već obećava da će izrasti u pravog čoveka. Kažu da se to najjasnije vidi kada se prave prvi koraci. Pravite ih sa nama!
Ivana Močević je profesor italijanskog jezika i književnosti, težak zavisnik od dobrih romana, poezije, nasmejanih i hrabrih ljudi, kafe, svih vrsta slatkiša, putovanja. Obožava Beograd, svoju sestru i svoje čarobne prijatelje.
